Razlikovanje agresivnog i nasilnog ponašanja kod dece predškolskog uzrasta

Sukobi među decom predškolskog uzrasta tokom kojih se ispoljava agresivno ponašanje nisu retka pojava; čak i trogodišnjaci mogu da ispolje agresivno ponašanje koje drugom detetu ili deci može da nanese bol, patnju ili povredu.

Razlika između agresivnog ponašanja i nasilnog ponašanja je u tome što se nasilno ponašanje ponavlja u različitim okolnostima i što su prisutni asimetrični odnosi moći (dete koje ispoljava nasilno ponašanje jeste dete koje u grupi ima dominantan položaj, za razliku od deteta na koje je nasilno ponašanje usmereno).

Nisu svi sukobi među decom (kao ni svako ispoljavanje agresivnog ponašanja tokom sukoba) nasilni. Na primer, deca mogu ugrožavati drugu decu tako što im prete, guraju ih u stranu, lažno ih optužuju ili odbijaju da se igraju sa određenom decom. Iako povređujuća po dete, takva ponašanja se ne smatraju vršnjačkim nasiljem jer nisu ponavljana s ciljem da se drugo, manje moćno dete povredi. Međutim, ako se dopusti da se takva ponašanja ponavljaju, postoji tendencija da prerastu u nasilan obrazac, pa će jedno dete ili grupa dece voljno i ponavljano dominirati nad ranjivom decom tako što će im davati pogrdna imena, fizički ih napadati i isključivati ih iz zajedničkih igara.

Deca koja su pod rizikom da budu meta nasilnog ponašanja obično su deca s nižim nivoom samopouzdanja, deca koja imaju teškoće da se odupru zahtevima vršnjaka ili deca koja su sklona povlačenju. Na primer, dete koje je meta vršnjačkog nasilnog ponašanja plače ili se pokorava i prepušta igračku, pa će se dete koje ispoljava nasilan obrazac ponašanja verovatno ponovo usmeriti na njega i sukob će se nastaviti. Ponekad pokoravanje deteta prema kome je ovakvo ponašanje usmereno može kao takvo da bude nagrađujuće, pa detetu koje ga ispoljava može predstavljati zadovoljstvo da ga svrsishodno primenjuje.

Kad druga deca u grupi posmatraju „uspešno“ praktikovanje moći i dominacije, ona se mogu pridružiti dominiranjem nad istim detetom, ponavljajući ili primenjujući sličnu taktiku. Ukoliko se dozvoli da se ovi rani oblici nasilnog ponašanja među decom ponavljaju, moguće je da dođe do formiranja hijerarhija moći u grupi, pa da grupe dominantne dece redovno ugrožavaju one koji uz plač i popuštanje udovoljavaju njihovim zahtevima. Vaspitači često iz različitih razloga previđaju nasilno ponašanje među decom, misleći da su mala deca previše naivna da voljno naude i povređuju drugu decu. Oni mogu da se ogluše ili zanemare ovakvo ponašanje uz konstataciju da su „deca uvek samo deca“ ili tako što će za neko posebno dete reći da je „teško“ ili „izazovno“. Događa se i da vaspitači previde pojavu nasilnog ponašanja među decom u grupi ukoliko je grupa velika, pa vaspitač ne uspeva ili ne može da nadgleda svako dete ili to radi na neadekvatan način.

Razumevanje različitih načina uključivanja predškolske dece u vršnjačke sukobe i ispoljavanje ponašanja koje može biti povređujuće pomaže vaspitačima da preduprede ili zaustave takva ponašanja. Sukobe među decom lakše je zaustaviti na ranijim  uzrastima. Kad vaspitač prepozna i zaustavi na drugo dete usmereno povređujuće ponašanje tako što preusmeri detetovo ponašanje i zameni ga prihvatljivim, on time uspeva da zaustavi sukobe među decom pre nego što oni eskaliraju. Dugoročna i preventivna strategija bila bi da se potkrepljuje razvoj pozitivnih socijalnih interakcija među decom i da se podstiče razvoj prosocijalnog ponašanja.

Tekst je preuzet iz pripučnika za vaspitače “VRTIĆ KAO SIGURNO I PODSTICAJNO OKRUŽENjE ZA UČENjE I RAZVOJ DECE”.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.