Seksualno zlostavljanje dece veoma je bolna tema, i ono što je najtužnije, najbolnije i poražavajuće jeste činjenica da je u našem društvu ova vrsta nasilja tabu tema.
Kada je reč o seksualnom zlostavljanju dece, svog napadača poznaje čak 94 odsto dece žrtava seksualnog nasilja, što dovodi do toga da deca ne prijavljuju zlostavljanje ili ga prijavljuju kasnije.
Nešto više od 60 odsto mališana koji su žrtve seksualnog zlostavljanja su ga trpeli godinama, jer je u prirodi nasilnika da delo ponavlja.
Činjenica da je zlostavljač često poznata osoba, poput komšije ili porodičnog prijatelja, u koju roditelj ima poverenja, čini seksualno nasilje veoma teško za prepoznavanje.
Seksualno, odnosno polno uznemiravanje je uži pojam od seksualnog nasilja i podrazumeva sve oblike verbalnog, neverbalnog i fizičkog nasilja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi seksualnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje (od juna 2017. po srpskom Krivičnom zakoniku se smatra krivičnim delom).
Na temu seksualnog uznemiravanja, kako da ga prepoznamo i šta je potrebno da preduzmemo u situacijama kada ga uočimo razgovarali smo sa pedagogom Brankom Oreščanin.
Pitanje je gde je granica preko koje se ne sme?
Psiholog Oreščanin je navela neke od oblika seksualnog uznemiravanja:
- Naša kultura je takva da nas ne uči šta je zdrava seksualnost, gde su granice tela, šta je u redu, a šta ne. To je jedna od retkih tabu tema koja odoleva decenijama - navodi pedagog i dodaje:
- Bilo je pokušaja pre izvesnog vremena, kada je Ministarstvo prosvete u saradnji sa Incest Trauma Centrom promovisalo "Obrazovne pakete za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom" namenjene predškolskim ustanovama i školama, ali, to se nije dogodilo jer su mnogi tvrdili da su sadržaji neprimereni uzrastu, suprotni našoj tradiciji, da zadiru u porodične odnose...
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.