Vršnjačko nasilje na internetu jeste, to su u stvari, sve one situacije kada deca međusobno jedni drugima šalju neprimerene poruke, kada se vređaju putem društvenih mreža, putem vajber grupa ili drugih aplikacija komunikacije, odnosno kada prete, kada kreiraju neke neprimerene video sadržaje, pa to dele između sebe, sam pojam digitalnog nasilja objašnjava Emina Beković edukator Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.
- Takođe, to su i one situacije, kada oni naprave neku hejtersku stranicu "hejt pejdž" o nekom svom drugaru iz odeljenja, gde se onda druga deca upućuju da tu pišu negativne komentare, da prave fotošop nekih fotografija koje će se postavljati tu, to su i situacije kada oni prave te vajber grupe i onda nekog svog drugara izopšte iz te vajber grupe i tu se naravno nižu neki negativni komentari, vređaju ga, pa se taj drugar ubaci u vajber grupu ne bi li on video šta se sve piše o njemu, pa se opet on izbaci iz grupe. Nažalost, to vršnjačko nasilje putem interneta ili sajber buling je mnogo opasnije od vršnjačkog nasilja u realnom svetu.
Postavlja se pitanje, zašto, nastavlja ona i odgovara:
- Zato što, pre svega internet daje tu anonimnost, deca se kriju iza profila na društvenim mrežama, smatraju da neće biti otkrivena i imaju veću slobodu da nekoga vređaju, maltretiraju i tako dalje.
Dete koje trpi to nasilje, nažalost, trpi to 24 sata, zato što je putem interneta i to nikada ne prestaje.
- Ono dete koje, odnosno učenik, koji čini to nasilje, nema osećaj kako se ta druga strana oseća jer je ne vidi.
Beković objašnjava da bi se ovakva pojava, možda u realnom svetu, kada dete vidi tu drugu osobu da plače, da je tužna, možda bi tada imalo granicu i možda bi prestalo sa uznemiravanjem.
- U ovom slučaju, kod digitalnog nasilja, to traje i traje i nema se uvid, kod izvršioca nasilja, u to kako se to drugo dete oseća, odnosno žrtva nasilja.
Beković objašnjava za kraj da posledice mogu da budu jako opasne. Što znači da su deca koja trpe sajber buling povučena, nemaju komunikaciju, ne razgovaraju, tužna su, nesigurna i često krive sebe zbog takve situacije, a nekada i učine nešto opasno po život, po svoj život, nažalost.
Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, uspostavljen je 27. februara 2017. godine, na osnovu Uredbe o bezbednosti i zaštiti dece prilikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija.
Centar je prvi, i za sada jedini, institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pružajući mogućnost građanima da se besplatno obrate na broj telefona 19833 ili putem onlajn platforme Pametno i bezbedno.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.