Stres kod dece i mladih

Stres je postao deo našeg svakodnevnog života i nisu ga pošteđeni ni najmlađi. Kao i kod odraslih, tako i kod dece i mladih svaki novi zahtev za prilagođavanjem koji sredina postavlja organizmu predstavlja stres, bilo da su u pitanju neki pozitivni životni događaji kao što je polazak u vrtić ili školu ili neki negativni kao što je izloženost vršnjačkom nasilju. 

Bajkovite priče o bezbrižnom detinjstvu punom igre i uživanja nažalost često nisu istina, a detinjstvo i mladalaštvo često nisu ni tako laki ni sretni kako bi smo mi to želeli da budu. U toku svog razvoja deca i mladi se suočavaju sa brojnim i teškim zadacima i izazovima koje treba da prevladaju i za šta im je potrebna pomoć i podrška odraslih. Nažalost, briga o deci i mladima se još uvek najčešće mnogo više odnosi na fizičke aspekte zdravlja, dok emocionalni razvoj često ostaje zanemaren i po strani.

Da je dete ili mlada osoba pod stresom možemo da primetimo po nizu emocionalnih i psiholoških znakova,  promena u ponašanju i fizičkih simptoma.

Emocionalni i psihološki znaci stresa su:

• nervoza praćena ljutim i razdražljivim komentarima, 
• česti izlivi nekontrolisane ljutnje, 
• osećanje tuge ili usamljenosti, 
• gubitak  koncentracije, 
• zapadanje u apatiju zbog spoljašnjeg izgleda, 
• stalno strahovanje, 
• samopoštovanje koje varira između stalnih uspona i padova, 
• primetan osećaj inferiornosti, 
• teškoće u donošenju odluka, 
• komentari koji ukazuju na beznađe u pogledu na budućnost.  

Promene u ponašanju koje ukazuju na stres:

• gubitak interesa za stvari koje su ga nekada radovale, 
• napuštanje aktivnosti ili klubova u koje su dete ili mlada osoba do tada bili učlanjeni,
• raskidanje prijateljstava, 
• promena uspeha u školi, 
• prekomerna ili nedovoljna fizička aktivnost, 
• sklonost rizičnim ponašanjima, bežanje u zloupotrebu alkohola i droge,
• izbegavanje drugih ili često izražavanje  želje za samoćom

Fizički znaci stresa su: 

• mišićna napetost, 
• stalne glavobolje, 
• bolovi u srcu  ili grudima, 
• bolovi nisko u leđima, vratu ili ramenima, 
• lupanje ili ubrzan rad srca, 
• česte mučnine, povraćanje ili stomačna nervoza, 
• dramatična promena u potrebi za hranom ili gubitak  želje za hranom, 
• teškoće sa spavanjem (prekomerno ili  nedovoljno), 
• slabost u nekim delovima tela, 
• stalni nedostatak energije ili periodi  povišene  energije praćeni depresijom.

Kada kod deteta ili mlade osobe primetimo neke od navedenih simptoma i utvrdimo da je pod stresom, najvažnije je da mu pružimo punu pažnju,  brigu i podršku. Detetu odnosno mladoj osobi treba povratiti osećaj sigurnost, dozvoliti mu da iskaže svoja osećanja kroz igru, crtež ili razgovor, dozvoliti mu da žali i slobodno iskaže svoju tugu, ljutnju ili bilo koje drugo osećanje, obavestiti ga na njemu razumljiv način o događajima koji remete uobičajene tokove, o teškoj bolesti ili o smrti nekog njemu bliskog, provoditi  što  više vremena sa njim i zaista ga slušati. 

Treba ih usmeriti i podstaći na neki oblik fizičke aktivnosti i smanjenja mišićne napetosti, naučiti pravilno disanje ili neku od tehnika opuštanja.  

Treba da utvrdimo šta je uzrok tom stresu i ukoliko je neki problem koji može da se reši, pomognemo da ga dete, odnosno mlada osoba reši. Ukoliko je u pitanju problem čije rešavanje nije moguće ili je van kontrole deteta ili mlade osobe (naprimer smrt bliske osobe ili elementarna nepogoda) treba da mu pomognemo da situaciju prihvati. Treba verovati u njihovu sposobnost da prevaziđu stresne životne događaje i okolnosti i njihove  posledice.  U situacijama kada stres dugo traje, kada je hroničan i kada izaziva ozbiljnije tegobe preporučljivo je potražiti pomoć stručnjaka.

Izabela  Rašković, diplomirani psiholog - savetnik spoljni saradnik za zaštitu učenika od nasilja, ŠU Sombor.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.