Učenici kao akteri u prevenciji vršnjačkog nasilja u školi

Nasilje u školi nije nova pojava, već nešto što se dešava jako dugo.

Na samom početku, bitno je izdvojiti podatak da je izučavanje vršnjačkog nasilja (buling) počelo još u Norveškoj ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada do danas nastalo je obilje literature ne samo u Skandinaviji, već u gotovo svim zemljama sveta, pa tako i u Srbiji.

Veći deo literature i svim zemljama odnosi se na objašnjavanje učestalosti i prirode ovog fenomena, kao i na primenu i evaluaciju određenih programa prevencije i intervencije sa ciljem odabira najboljeg pristupa rešavanju problema nasilja u konkretnoj školi. Neki od ovih programa ulogu u prevenciji nasilja prvenstveno vide u promeni svesti učenika i njihovom direktnom uključivanju u preventivne aktivnosti na nivou škole.

Za najveći broj dece škola je primarni kontekst u kome se nasilje dešava. To je zato što škola pruža brojne mogućnosti za interakciju sa vršnjacima. Stoga, da bi se razumelo vršnjačko nasilje mora se razmotriti uloga vršnjaka iz odeljenja, jer su oni ključni agensi u procesu socijalizacije u ovom kontekstu.

Odnos učenika prema vršnjačkom nasilju i viktimizaciji

Odnos koji učenici imaju prema vršnjačkom nasilju u odeljenju pod uticajem je određenih faktora. Na osnovu pregleda literature u oblasti vršnjačkog nasilja prevashodno možemo izdvojiti sledećih nekoliko faktora koji imaju snažan uticaj na ponašanje drugih učenika iz odeljenja u situacijama vršnjačkog nasilja. To su:

Struktura odeljenja i njegova neformalna organizacija - Kada razmotrimo socijalne interakcije dece u školi, može se uočiti da se učenici grupišu i bivaju grupisani od strane odraslih s ciljem međusobnog zbližavanja. Najčešće dolazi do zbližavanja dece u odeljenju na osnovu tri vrste zajedničkih karakteristika. Prvo, deca koja se slično ponašaju i/ili imaju slične ciljeve i stavove verovatno će biti u istoj grupi. Drugo, grupe se formiraju na osnovu nekih demografskih karakteristika, uključujući pol, etničku pripadnost, uzrast i socijalni status. Treće, grupe se formiraju zbog zajedničkih interesa i iz zabave, uključujući i učešće u istim vannastavnim aktivnostima i zajedničko posećivanje određenih mesta i ustanova.

Odeljenske norme - Od odeljenskih normi u značajnoj meri zavisi da li će vršnjačko nasilje biti pozitivno ili negativno ocenjeno od strane dece.

Stavovi posmatrača prema nasilju i viktimizaciji - Održavanju vršnjačkog nasilja pogoduje vršnjačko okruženje budući da se nasilje gotovo uvek javlja u prisustvu vršnjaka koji nisu ni nasilnici ni žrtve („posmatrači“). Ti posmatrači zauzimaju različite uloge u vršnjačkom nasilju. Oni mogu ohrabriti ili obeshrabriti ispoljavanje nasilničkog ponašanja prema vršnjacima. Zato je izrazito važno podstaći ih da odmah prijave i intervenišu ukoliko imaju bilo kakva saznanja da se vršnjačko nasilje dešava.

Ponašanje odraslih - Osim prethodno navedenih faktora, još jedan značajan činilac koji doprinosi neadekvatnom ponašanju dece u situacijama nasilja među vršnjacima jeste činjenica da odrasli (nastavnici, direktori i roditelji) ignorišu prve znake da se vršnjačko nasilje dešava, a samim tim i ne reaguju pravovremeno. Zbog toga je jako važno da svi u školskom sistemu imaju pravu svest i dobru informisanost o svim oblicima vršnjačkog nasilja i njegovim karakteristikama kako bi odmah reagovali i sprečili njegovo dalje širenje.

Na ovu temu govorio je i profesor Nikola Savić, doktorant preventivne medicine koji je istakao da su, u suzbijanju vršnjačkog nasilja najvažnije preventivne intervencije kako bi se prekinuo kružni ciklus vršnjačkog nasilja.

• Sve se više govori o problemu vršnjačkog nasilja. Čini se, da se o tome intenzivnije govori samo u slučaju traumatičnog incidenta čije se posledice ne mogu poreći i ako imaju veliki uticaj na celo društvo. Najvažnije su preventivne intervencije koje će prekinuti ovaj kružni ciklus.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.