Učenje po modelu

Važan oblik socijalnog  učenja,  koji je u osnovi učenja relativno trajnih oblika i obrazaca ponašanja, kao i reagovanja, je učenje po modelu. Učeći po modelu, od ranog detinjstva deca usvajajau različite oblike socijalnog ponašanja, socijalnih veština, stavova, vrednosti, predrasuda i sl. Jedan deo socijalizacije i razvoja ličnosti ostvaruje se na taj način što dete aktivno imitira stavove ili ponašanja drugih (roditelja, rođaka, vršnjaka, starijih i mlađih drugova, nastavnika i sl.).

U porodici deca najviše uče po modelu ponašanja svojih roditelja. Ono ponašanje koje dete nauči u porodičnim odnosima, kasnije će preneti u odnose sa drugim ljudima. Ukoliko je dete naviklo da uvek dobije ono što želi, očekivaće da svi budu podređeni ispunjenju njegovih želja. Suprotno tome, ako je dete naviklo da ga niko ne pita za mišljenje, neće preuzimati inicijativu ni u drugim grupama i teško će iznositi svoje mišljenje.

Ukoliko su roditelji agresivni u komunikaciji i ne poštuju mišljenja drugih ljudi, deca će preuzeti takvo ponašanje. Zbog toga je važno da roditelji i sami kontrolišu svoje emocije, naročito bes. Na primer: roditelj fizički kažnjava dete zato što se potuklo sa drugom, čineći to sa namerom da nauči dete da ne udara drugu osobu. Međutim, na tom primeru dete istovremeno uči oblik fizičke agresije i baš to učenje po modelu može da odredi kako će se dete ubuduće ponašati kada bude bilo na sličan način frustrirano u svom odnosu sa drugim ljudima.  U takvim situacijama dete će se gotovo uvek ugledati na ono što roditelj čini, a ne na ono što govori.

Dokaz za učenje po modelu, dao je američki psiholog Albert Bandura 1961. godine, u okviru svoje teorije socijalnog učenja, kada je  sproveo čuveni eksperiment sa Bobo lutkom kako bi dokazao da ljudsko ponašanje u većoj meri nastaje kao posledica imitacije nego kao uticaj naslednih genetičkih faktora. „Učenje je dvosmerno: učimo iz sredine i sredina uči i menja se kroz naše postupke“- govorio je Bandura.

Bandura je podelio 36 devojčica i isto toliko dečaka , uzrasta od 3 do 6 godina u tri grupe i pokazivao im različita ponašanja prema Bobo lutki: prva grupa je videla kako su odrasli agresivni prema Bobou, u drugoj su bili neagresivni (u svakoj grupi deca su pojedinačno bila izlagana (ne)agresivnom ponašanju odraslog), a treća grupa bila je kontrolna i deci u ovoj grupi nije prikazan nikakav model. Rezultati eksperimentga su pokazali da su ona deca koja su bila izložena agresivnom modelu ponašanja u mnogo većoj meri pokazivala identično ponašanje prema lutki, dok su druge dve grupe pokazale imitirano agresivno ponašanje u značajno manjoj meri.

Saveti za roditelje:

• Deca uče od roditelja- budite najbolji model i uzor ponašanja svom detetu.
• Naučite svoje dete kako da sluša drugu osobu, sa pažnjom i poštovanjem, da uvažava tuđa mišljenja i samouvereno izražava svoje mišljenje, tako što ćete isto tako sa pažnjom, bez kritike i osuđivanja slušati svoje dete.
• Ne dozvoljavajte svom detetu da provodi vreme na računaru ili telefonu, uskraćuje im se prilika da nauče putem posmatranja roditelja kako i na koji način da usvoje dobre obrasce ponašanja.

Autor teksta je psiholog Neda Lukić, spoljni saradnik u oblasti zaštite od nasilja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.