Zašto deca najčešće ćute o seksualnom uznemiravanju?

Zašto deca najčešće ćute o seksualnom uznemiravanju otkrio nam je doktorant preventivne medicine Nikola Savić.

Decu je najčešće strah i stid kada dođe do seksualnog nasilja. Strah ih je od zlostavljača, odnosno od osobe koja je izvršila seksualno nasilje. Zatim, strah ih je od okoline, šta će reći neko, da ne budu stigmatizovani, odbačeni i slično. Stid od samog čina, jer je on na određen način povreda ljudskog dostojanstva. Često je pristutna neravnoteža moći, odnosno uticaj grupe prema pojedincu, nasilje koje se događa od strane starijeg vršnjaka prema detetu mlađeg uzrasta. Zatim, zloupotreba položaja od strane starijih lica i slično.

Veoma je važno da se deca ohrabre da o tome govore i to se postiže preventivnim i zdravstveno vaspitnim intervencijama. One imaju za cilj da ohrabre decu, da ih zdravstveno prosvećuju u naravno ukažu im da to ne treba da bude tabu tema i da je to nešto o čemu treba da govore i da potraže pomoć, pre svega od roditelja, staratelja, pedagoga i psihologa, razrednog starešine u obrazovnoj instituciji, ali i od svih drugih relevantvnih institucija i Ministarstva unutrašnjih poslova.

U preventivnom i zdravstveno vaspitnom radu veoma je važna i jedna od ciljnih grupa - svedoci bilo kog oblika vršnjačkog nasilja, tako i seksualnog nasilja, osobe koje imaju određena saznanja da se nasilje dogodilo nad određenim licem treba to i da prijave oni se moraju osnažiti da nasilje nije problem samo tog pojedinca, već i drštva u celini i da je u svakom slučaju neopravdano i da mora biti procesuirano.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.