Kako digitalno nasilje utiče na mentalno zdravlje?

Kada dete doživi digitalno nasilje, možda će početi da se oseća postiđeno, nervozno, uznemireno i nesigurno u vezi sa onim što ljudi govore ili misle o njemu. Ovo može dovesti do udaljavanja od prijatelja i porodice, negativnih misli i razgovora sa samim sobom, osećaja krivice za stvari koje je uradilo ili nije uradilo, ili osećanja da okolina ima negativno mišljenje o njemu. Osećaj usamljenosti, preopterećenosti, česte glavobolje, mučnina ili bolovi u stomaku su takođe česti.

Dete može da izgubi motivaciju da radi stvari u kojima obično uživa i oseća se izolovano od ljudi koje voli i kojima veruje. Ovo može produžiti negativna osećanja i misli koje mogu negativno uticati na njegovo mentalno zdravlje i blagostanje.

Preskakanje škole je još jedan uobičajeni efekat digitalnog nasilja i može uticati na mentalno zdravlje mladih ljudi koji se okreću supstancama kao što su alkohol i droge ili nasilnom ponašanju kako bi se izborili sa svojim psihičkim i fizičkim bolom. Razgovor sa prijateljem, članom porodice ili školskim savetnikom kome veruje može biti prvi korak ka dobijanju pomoći.

Efekti nasilja putem interneta na mentalno zdravlje mogu varirati u zavisnosti od medija kroz koji se dešava. Na primer, nasilje putem tekstualnih poruka ili putem slika ili video zapisa na platformama društvenih medija pokazalo se veoma štetnim za adolescente.

Sajber nasilje ima potencijal da negativno utiče na mentalno zdravlje ljudi. Zato je toliko važno da se obratite nekome kome verujete – bilo da je to roditelj, učitelj, psiholog, prijatelj ili staratelj – i obavestite ga kroz šta prolazite kako bi vam mogao pomoći.

• Važno je da roditelji blagovremeno upućuju nastavnike o važnim promenama u životu deteta kao što je i takođe važno da roditelji imaju informaciju ne samo o školskim postignućima njihovog deteta već i o njihovom ponašanju i odnosu sa vršnjacima u školi. Roditelji takođe treba da budu upućeni u aktivnosti svoje dece na društvenim mrežama. Danas i veliki broj roditelja koristi društvene mreže pa bi bilo značajno da se "imaju u prijateljima" odnosno „prate“ sa svojom decom kako bi imali uvid u njihove aktivnosti - ističe školski pedagogo Jelena Jović.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.