Od takmičenja do rivalstva

Kompeticija ili takmičenje je čest oblik interakcije među mladima. Mladi često ulažu napor da budu bolji od drugih, ali ako postoji kontunuirano kompetitivno ponašanje da se stalno postiže više nego neka druga određena osoba, onda takav vid ponašanja možemo nazvati rivalstvom. Rivalstvo je, nažalost, čest vid odnosa među decom. Postoje mnogi faktori koji utiču na to, a jedan od najčešćih uzroka je težnja za ličnom afirmacijom. Taj oblik kompeticije ne mora uvek pratiti želja da se učini šteta drugima, već samo lična potreba da budu najbolji ili bolji od neke grupe, pojedinca, da se istaknu i steknu priznanje drugih.

Istraživanja pokazuju da karaktaristike ličnosti, takođe, utiču na pojavu kompetitivnog ponašanja: nepoverljive osobe, abiciozne, sumnjičave... Nerešena rivalstva mogu da prerastu u grupne konflikte, koji postaju sve intenzivniji ako se ne reše ili ne prevaziđu. 

U odnosu na to ko je nosilac konflikta ili okidač sukoba, razlikujemo nekoliko vrsta konflikata:

- intrapersonalni konflikti: izvor konflikata je u samoj ličnosti, a posledice su osećaj frustracije i anksioznosti kod mladih, poremećaji ponašanja.  Takva ponašanja pojedinca mogu da utiču na grupnu koheziju, da je naruše i poremete dobre odnose u njoj.

- interpersonalni konflikti: konflikti među ličnostima/mladima, a uzroci su lična netrpeljivost ili povređena osetljivost. Takvi konflikti mogu da se prošire tako što se formiraju manje grupe unutar jedne grupe.

- intragrupni konflikti: konflikt među članovima grupe, a u vezi sa grupnim odnosima, ulogama.

- intergrupni konflikt: konflikti među razlicčtim grupama. 

Nije neobično da, u situacijama kada se konflikt javi, društvo funkcioniše na dva načina:

- podržava konflikte, potkrepljuje ih;

- ne reaguje na konflikte (efekat posmatrača).

Svako odsustvo reakcije ili pogrešna reakcija dovodi do učvršćivanja sukoba, a svaki potkrepljen sukob preti da se proširi na grupu. Roditelji, vršnjaci i nastavnici mogu imati važnu ulogu u rešavanju konfikata.

Zato je važno edukovati sve grupe čija uloga može pozitivno da deluje na rešavanje problema i spreči pojavu rivalstva kod mladih.

Takmičenje ne sme da preraste u rivalstvo jer ono najčešće dovodi i do konflikata.

Važno objasniti mladima pojam takmičenja, svrhu i cilj, kao i to da takmičenja mogu da posluže kao sredstvo za podizanje sopstvene produktivnosti, a ne samo kao potvrda da smo bolji od drugih.

Rivalstvo i usmerenost na tuđe uspehe često preusmerava energiju na nebitne stvari i tako remeti pravac ka cilju i uspehu. 

Svako takmičenje koje je orijentisano na stalno isticanje svoje superiornosti, sprečava razvijanje dobrih odnosa, solidarnosti i saradnje, jer se ljudi gledaju kao rivali/suparnici koje treba pobediti.

Međutim, ne mora svako takmičenje biti štetno. 

Ako se na takmičenje gleda kao na lično napredovanje, razvijanje objektivnijieg odnosa prema samom sebi, mogućnost da se uvide i preovladaju vlastiti nedostaci, potvrdi kompetentnost , podigne kvalitet znanja i umeća, onda će takmičenje imati za posledicu razvijanje ličnosti, a ne rivalstva.

Samo ako podstaknemo zdrav takmičarski duh kod dece, oni će naučiti da se takmiče i pobeđuju sebe, da napreduju i budu bolji u odnosu na ono što su bili, a ne u odnosu na druge.

Autor teksta je Ivana Arsić savetnik spoljni saradnik za zaštitu od nasilja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.