Samopovređivanje adolescenata

Stručnjaci smatraju da su adolescenti  u većem riziku od samopovređivanja u odnosu na druge uzrasne grupe, zbog svih promena koje karakterišu period adolescencije. 

     Kod adolescenata može doći do različitih oblika samopovređivanja, te neretko zbog toga ostaju neprepoznati, ili nedovoljno prepoznati kao znak da se nešto dešava.

       Samopovređivanje (ili u pojedinim situacijama samozlostavljanje) kod mladih/tinejdžera  najčešće se odnosi (izuzev u određenim psihološkim stanjima , ili u skopu određenog psihičkog poremećaja) na namerno nanošenje povreda samom sebi, ali bez namere da neko sebi oduzme život (npr. nanošenje posekotina, opekotina, čupanje kose, kidanje kože itd). Ovde govorimo o određenim oblicima nesuicidalnih reakcija, koje svakako ukazuju na postojanje određenog problema.

       Iako se samopovređivanje u većini situacija ne smatra pokušajem suicida, po mišljenju medicinskih stručnjaka, povezano je sa povećanim rizikom od suicida ili povećanim rizikom od pokušaja suicida (samoubistva).

    Smatra se da je samopovređivanje simptom ekstremnog emocionalnog  stresa, odnosno načina suočavanja sa stresnom  situacijom. Govorimo o nezdravom mehanizmu odbrane, koji dovodi do redukcije anksioznosti, napetosti i osećaja emocionalnog bola (fizički bol ''maskira'' tzv. ''emocionalnu'' bol). Takođe, mladi  koji su doživeli određenu vrstu traume, bili zlostavljani ili zanemarivani, skloniji su ispoljavanju različitih vidova samopovređivanja (ili samozlostavljanja).

Iako je  ova pojava često povezana sa određenim psihičkim problemima poput: poremećaja u ishrani (anorexia nervosa; bulimia nervosa...), anksioznošću, depresivnim stanjima, sama po sebi nije mentalna bolest.

ŠTA SVE MOŽE POVEĆATI RIZIK OD SAMOPOVREĐIVANjA KOD ADOLESCENATA

- doživljaj depresivnog stanja ili pojačano osećanje tuge

- problemi sa ishranom

- anksioznost, osećanje ljutnje, osećanje da nemaju kontrolu na svojim životom

- osećaj manje vrednosti, nizak stepen samopoštovanja, uverenja da su uvek krivi za nešto i da su nešto pogrešno uradili

- osećaj neshvaćenosti, usamljenosti, strah od bliskih odnosa

- zlostavljanja (fizička, emocionalna, seksualna) i zanemarivanja

- disfunkcionalni porodični sistem

Do samopovređivanja može doći i pod dejstvom određenih psihoaktivnih supstanci (alkohol, opijati).

      Članak je napisala Zorica Veljković, diplomirani psiholog, savetnik-spoljni saradnik za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja isred ŠU Zaječar