Подршка младој особи која се самоповређује/самозлоставља

Млада особа самоповређивање користи као начин да се ослободи емоционалног бола, посебно појачаних емоција попут: беса, стида, туге, кривице, самопрезира.

Самоповређивање може довести само до привременог и пролазног осећаја смирености, успостављања контроле над сопственим животом. Због тога се различити видови самоповређивања понављају, током дужег временског периода.

Иако не спада у менталне болести, када се препознају и открију знаци самоповређивања, због ризика, компликација и последица по ментално здравље , неопходно је предузети одређене мере лечења.

ПОДРШКА ЛЕКАРА, СЛУЖБЕ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ, СТРУЧНЕ ОСОБЕ У ШКОЛИ.

Да не заборавимо, код физичког самоповређивања, због ризика од инфекција, неопходно је и медицинско збрињавање рана/повреда.

КОМУНИКАЦИЈА! КОМУНИКАЦИЈА! КОМУНИКАЦИЈА!

Разговарајте са дететом, али без викања, претњи и  критика које могу изазвати контра ефекат и повећати ризик од наставка самоповређивања.

Када дете покаже жељу да разговара о ономе што му се дешава, покажите му да сте ту за њега, слушајте , без претераних питања. И не осуђујте !!! Укажите им и покажите  на ствари у којима су добри, успешни (посебно код адолесцената са ниским самопоштовањем).

Ставите фокус на оно што изазива њихова осећања, а не на сам чин самоповређивања. Замолите дете да вам каже када остети да има потребу да нанесе себи бол. Предложите нешто што би младој особи помогло да се суочи са тешким осећањима и/или питајте да она сама каже шта би највише помогло.

Један од начина подршке јесте ПРЕУЗИМАЊЕ КОНТРОЛЕ НАД СИТУАЦИЈОМ (рационално планирање неке радње може редуковати стрес и негативне емоције). На пример, ако адолесцент треба да се суочи са неком мање познатом ситуацијом, или ситуацијом која код њега изазива несигурност, може урадити нека истраживања о томе, како би стекли слику о томе шта их очекује. То доводи до смањивања осећаја да немају контролу над ситуацијом, а самим тим и ризик од самоповређивања.

Изражавање на КРЕАТИВАН НАЧИН јесте један од видова самопомоћи.  Писање, уметност, музика, играње, свирање могу послужити као начини за изражавање емоција. На пример, писање о томе шта ствара стрес и анксиозност у одређеној сутуацији, може помоћи младој особи  да идентификујете оно што доводи до стреса.

РЕЛАКСАЦИЈА кроз ствари/радње које особа воли.

Уколико самоповређивање настаје услед дисфункционалних породичних односа, занемаривања, различитих видова злостављања, неопходно је укључивање стручних лица из различитих институција!

Чланак је написала Зорица Вељковић, дипломирани психолог, саветник-спољни сарадник за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања исред ШУ Зајечар