Шта школа треба да уради када се вршњачко насиље деси ван њених просторија?

Валентина Андрејић Ристић, саветник-спољни сарадник за заштиту од насиља поделила је са нама своје досадашње искуство у раду са децом и борби против вршњачког насиља у овом тексту.

Како на самом почетку наводи, школа је образовна и васпитна установа и потребно је да активности које се спроводе у њој буду усмерене у оба ова правца.

Када је у питању вршњачко насиље, много пута је истакнуто да је превенција најбоље оружје у борби против насиља. Кроз занимљиве активности у школи, у којима је неопходна максимална активност ученика, учи се о томе шта је неприхватљиво понашање. И заиста, веома често, деца чине насиље, не знајући да је то што раде неприхватљиво.

Уколико се било који облик вршњачког насиља деси у школи, постоји законом јасно утврђена процедура у редоследу корака интервенције (Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, ''Службени гласник РС'', бр. 46/2019. и 104/2020). Међутим, искуство говори да школе имају недоумицу око тога које активности треба да предузму у ситуацији када имају сазнање да се вршњачко насиље десило ван установе, дакле ван школе и школског дворишта, и у време када није било наставе. Шта школа треба да уради у таквој ситуацији?

Школа има обавезу да пријави догађај институцијама које имају надлежност да у тој ситуацији реагују (полицији, школским управама, центрима за социјални рад...), у зависности од процене догађаја, а у самој школи се реагује тако што се појачава васпитни рад са ученицима који су учествовали у сукобу. Битно је нагласити то да школа, у овој ситуацији, не може да води никакав васпитно-дисциплински поступак, нити да изриче било какве васпитне мере.

У васпитне активности укључени су ученици, који су учесници сукоба, као и њихови родитељи. Те активности подразумевају разговоре са разредним старешином и стручном службом школе (педагогом, психологом...), организовање радионица, присуство предавањима, медијацију и слично, а све у циљу васпитног деловања на ученике, односно, стварања позитивне промене понашања и ставова код ученика. Циљ нам је да обликујемо ученика тако да може разумети своје поступке и  проценити шта је добро и лоше у њима, а онда и не понављати друштвено неприхватљива понашања, као што је насиље.

Оно што је најбитније у оваквим ситуацијама јесте не занемарити овакве догађаје и зажмурити пред очигледним проблемима, а под изговором да се нису десили ''под мојим кровом''. Грешимо, ако мислимо да насиље није ланчана реакција са безброј различитих манифестација. Уколико смо пропустили да адекватно реагујемо у ситуацији туче између ученика ван школског дворишта, засигурно можемо очекивати да ће се следећи насилни сукоб десити управо тамо где га не желимо никако, а то је управо у нашој школи.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.