Учешће деце и младих у планирању и реализацији активности у циљу превенције насиља у школи, а посебно превенције насиља над ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом веома је важан допринос стварању инклузивног, подстицајног, здравог и сигурног окружења за раст и развој свих ученика.
Вероватно у својој школи срећете ученике који су другачији, али који, као и ви, желе да учествују у различитим школским активностима, желе да буду успешни и наравно, желе да се друже и да буду прихваћени у групи вршњака. На основу међународних и наших законских докумената, ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом имају иста права као и сви други ученици и исти приступ образовању и заштити од дискриминације и насиља. Ипак, поред законских мера, да би своја права остварили, потребно је да се мењају ставови појединаца и друштва, а то значи и ставови ученика у школи.
Инклузивно образовање заснива се на четири основне идеје:
1) сва деца и млади могу да уче и имају право на образовање и васпитање;
2) деца и млади најбоље уче у природној вршњачкој групи и зато им треба омогућити образовање у редовним школама;
3) наставници и школе треба да прилагоде начин рада тако да излазе у сусрет потребама деце и младих;
4) некој деци и младима због сметњи у развоју, потребна је додатна подршка у образовању.
Од квалитетно организованог инклузивног образовања у школама користи имају сви – ученици са сметњама у развоју и други ученици из осетљивих група јер развијају осећање припадности школској заједници, боље уче са вршњацима и оспособљавају се за живот и рад у заједници, али и сви остали ученици јер се уче да прихватају различитости, да помажу и развијају емпатију, да учвршћују своје знање и вештине. Иако се често сматра да ови ученици траже посебну пажњу наставника, пракса је показала да су сви ученици на добитку када наставници прилагођавају наставу и користе различите методе, технике и облике наставе и учења у инклузивним одељењима, јер тада сви лакше учимо. Познавање ових идеја омогућава нам да заузмемо активнији став у борби против стереотипа и предрасуда које ометају квалитетније образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихову заштиту од дисриминације, насиља и злостављања.
Осим информисања о инклузивном образовању, важан задатак у развијању инклузивне културе за све ученике у школи коју похађају и ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом јесте упознавање ових ученика, информисање о томе какве су њихове јаке стране, а у чему им је потребна подршка, како комуницирају, како уче, како успостављају социјалне контакте, јер смо склони да осећамо нелагоду, страх и одбијање пред нечим што не познајемо, а што потом води у избегавање или насилно понашање.
Ближе информисање и упознавање суштине инклузивног образовања и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у нашим школама допринеће и промени свести и директном укључивању ученика у различите превентивне активности на нивоу школе. Пракса је показала да управо ученици могу да иницирају најквалитетније програме подршке својим друговима у одељењу или школи. Такође, показао се да вршњачка помоћ у учењу даје резултате у постигнућима и онога ко добија помоћ и онога који поучава, као и у развијању социјалних вештина обе стране и изградњи мање насилног окружења у школи.
У једном таквом покушају самих ученика, још у препандемијском периоду, да испитају ставове ученика према инклузивном образовању и идентификују изазове како би иницирали активности на унапређивању инклузивне културе у својој средини, ученици основне и средње школе у Петровцу на Млави у сарадњи са стручним сарадницима - педагозима осмислили су упитник и анкетирали око 400 ученика (ученика седмог и осмог разреда основне и свих разреда средње школе). Резултати су показали да је половина тада анкетираних ученика сматрала да им не смета присуство ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у својим одељењима, али да се са њима не друже. Чак 60 % анкетираних ученика сматрало је да ови ученици треба да похађају специјалне школе и такав став су у већој мери имали средњошколци у односу на основце. Око 40% анкетираних ученика изјаснило се да је имало прилике да види да су ученици са сметњама у развоју у њиховим школама били мета неког вида насиља у одељењу или школи.
Ево шта су били кључни закључци ученика који су спровели истраживање:
Резултат оваквих закључака били су креативни акциони планови ученичких парламената усмерени на веће укључивање ученика из осетљивих група у активности на нивоу школе и на информисање осталих ученика о предностима заједничког учења и дружења, реализовани током наредног периода.
Можда вас ова пракса подстакне да и сами испитате ставове својих вршњака у школама према инклузивном образовању и њихову спемност да прихвате различитости и пруже подршку ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом како не би били мета дискриминације и насиља. Резултати које добијете могу вам дати нове идеје како да обогатите инклузивну културу у сопственом одељењу или школи и како да допринесете промени свести вршњака. То ће омогућити и да се непосредно укључите у различите превентивне активности на нивоу школе које могу допринети да се сви ученици осећају сигурно и прихваћено у својим школским заједницама.
Пише Милена Васић, педагог, саветник-спољни сарадник за инклузивно образовање ШУ Пожаревац
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.