Da li i u kojoj meri porodični odnosi mogu da utiču na dete i njegovo ponašanje u školi?

Porodica je prva društvena grupa koju dete upoznaje i koja ima veliki uticaj na njegovo ponašanje do polaska u vrtić/školu i uključivanja u grupu vršnjaka. 

Kvalitetni i skladni porodični odnosi svakako će doprineti dobrom ponašanju deteta u školi. 

Na temu da li i u kojoj meri porodični odnosi mogu da utiču na dete i na njegovo ponašanje u školi govori psiholog Branka Mitrović Josipović koja na samom početku navodi da postoji više podela porodica, u zavisnosti od toga šta nam je u fokusu (broj članova, prisustvo/odsustvo roditelja...), ali je najznačajnija ona na funkcionalne i disfunkcionalne. 

Deca iz funkcionalnih porodica u kojima su roditelji aktivno uključeni u njihovo odrastanje i praktikuju odgovarajući vaspitni stil, najčešće se ponašaju shodno situaciji, poštuju pravila ponašanja i slično.

- Nasuprot njima, deca iz disfunkcionalnih porodica koje obično karakteriše odsustvo stabilnosti, emocionalne povezanosti i neadekvatan vaspitni stil, češće pokazuje probleme u ponašanju u školskom okruženju - govori Mitrović Josipović i dodaje:

- Neki od faktora poremećenih porodičnih odnosa koji negativno utiču na detetovo ponašanje mogu biti: odsustvo jednog roditelja, pri čemu treba imati u vidu kog je pola roditelj koji nije prisutan, zatim veliki broj konflikata u porodici i način njihovog rešavanja. 

Ako u porodici postoje konflikti koji se ponekad i nasilno rešavaju, onda to dete usvaja kao normalan način funkcionisanja i rešavanja sukoba. 

Dominantan stil komunikacije u porodici takođe utiče na način na koji dete komunicira sa drugima u školi.  Ako se porodični odnosi iznenada naruše (na primer, razdvajanje ili razvod roditelja, smrt roditelja, pogoršanje finansijske situacije i loši uslovi za život) dete može to pokazivati na različite načine: tugom, potištenošću,  nezaintresovanošću za učenje nakon čega slede i slabije ocene i lošiji školski uspeh.

U nekim slučajevima detetovo ponašanje se može pogoršati u smislu većeg pokazivanja agresije i nasilničkog ponašanja prema drugima.

- U odnosu na uzrast deteta, promene u porodici se različito reflektuju na ponašanje deteta. Ulazak u pubertet, detetova reakcija na to kao i porodični odnosi, kompletnost porodice i ponašanje roditelja u tom trenutku su jedan od najizazovnijih perioda u porodičnom životu koji se neminovno prenose i u školsko okruženje - govori psiholog i objašnjava:

- Ako dete u ovom periodu počne da se suprotstavlja autoritetu roditelja i da ga preispituje, izvesnije da će to raditi i sa autoritetom nastavnika.

Zato je važno da postoji otvorena i iskrena komunikacija između roditelja i zaposlenih u školi, kako bi se ovi problemi izazvani odnosima u porodici u najmanjoj mogućoj meri manifestovali na detetovo ponašanje, kako u školi, tako i u drugim segmentima.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.