Deljenje sadržaja na internetu, privatnost i sigurnost podataka - ovo moramo da znamo

Privatnost i sigurnost podataka dece i mladih na internetu sve su bitnije teme kada se govori o internetu i mladim ljudima. Da deca i mladi imaju pravo na privatnost precizirano je u UN Konvenciji o pravima deteta, a ova privatnost može na internetu biti ugrožena na razne načine. Između ostalog, tako što recimo roditelji, staratelji ili prijatelji dele informacije o detetu na internetu koje dete samo možda ne želi da budu podeljene; tako što sama deca iz neznanja podele informacije a da nisu svesna da ih drugi mogu videti ili da takvo deljenje može imati posledice na njihovu reputaciju.

Deljenje sadržaja na internetu može imati posledice po bezbednost dece – recimo ako nepoznate osobe mogu detetu ući u trag, tako što imaju uvid u lokaciju deteta kad ono objavljuje gde se nalazi na društvenim mrežama.

Privatnost može biti ugrožena i kroz sakupljanje podataka u komercijalne svrhe, kao što je to slučaj sa podacima koje prikupljanju društvene mreže ili sve popularnije tzv. internet stvar. Tenzija ovde može da postoji između osiguravanja dečije privatnosti, sa jedne strane, i sigurnosti podataka, sa druge – recimo roditeljsko korišćenje softvera ili „roditeljske kontrole“ da bi imao uvid u to koje veb-sajtove dete ili tinejdžer koristi može da osigura bezbednost podataka ili samu bezbednost deteta, ali može istovremeno narušiti njegovu privatnost.

Pogotovo je u poslednje vreme sve zastupljenija pojava „šerentinga“ odnosno tendencije da roditelji ili staratelji dele informacije (slike, video, tekst) na internetu o svojoj deci, čak i kada deca i mladi to ne odobravaju.

Nešto manje od petine ispitanika (17%) kaže da je njihov roditelj ili staratelj objavio neku informaciju o njima, a da ih nije prvo pitao da li je to u redu, a sličan broj njih zatražio je od roditelja ili staratelja da neke informacije koje je stavio/la o njima skine sa interneta (17%). Manje od jedne desetine ispitanika (7%) kaže da su bili uznemireni zbog informacija koje su njihovi roditelji ili staratelji postavili na Internet. Samo 3% ispitanika kaže da je neko od njihovih učitelja ili nastavnika objavio neke informacije o njima na internetu a da ih prethodno nije pitao da li je to u redu. Najveći broj ispitanika, petina učenika (20%), iskusio je da neko od njihovih prijatelja to uradi a da ih ne pita da li je to u redu.

Lične informacije i opasnosti za lične podatke na internetu

Sposobnost dece da zaštite svoje lične podatke važan je aspekt digitalne pismenosti i česta komponenta obuke koju deca dobijaju o bezbednosti na internetu. Iako često znaju da ne smeju deliti lozinke ni sa kim, deca to ipak često rade, što može da dovede do zloupotrebe njihovih ličnih podataka.

Deca i mladi mogu nehotice potrošiti previše novca u aplikacijama, slučajno ugroziti svoje kompjutere virusom i slično.

Približno jedno u desetoro dece i mladih kaže da je neko iskoristio njihovu lozinku da se pretvara da su oni, a nešto manje od jedne petine prijavilo je da im se uređaj zarazio virusom, odnosno spajverom (17%), dok su ostala iskustva nešto ređa i ne prijavljuje ih mnogo više od 5% ispitanika koji su na ovo pitanje odgovorili.

"Važno je da roditelji budu digitalno kompetentni kako bi mogli da prate i učestvuju u onlajn aktivnostima svog deteta i potencijalne rizike svedu na najmanju moguću meru", savetuje Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na Internetu.

Rezultati istraživanja o nasilju dece na internetu u Srbiji preuzeti od strane „Deca Evrope na Internetu“ i Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na Internetu.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.