Digitalne veštine učenika – Da li znamo baš sve (o)na internetu?

Učenici iz Srbije vlastite veštine digitalne pismenosti procenjuju kao iznadprosečne.

Prosečna ocena na pet grupa digitalnih veština kreće se u rasponu od 6,7 do 8,6 (na skali od 1 do 10). Najniža prosečna ocena jeste na veštinama kreiranja sadržaja u digitalnom formatu (6,7), zatim slede informacione i veštine pretraživanja informacija (7,7), veštine korišćenja mobilnih uređaja (8,0), operativne veštine (8,6), dok je najviša prosečna ocena na socijalnim veštinama (9,2).

Kada je reč o informacionim, veštinama kreiranja digitalnih sadržaja i korišćenja mobilnih uređaja, utvrđene su polne razlike u korist učenika. Učenici koji više vremena provode na internetu boljim procenjuju svoje digitalne veštine.

Procena vlastitih digitalnih veština pozitivno korelira sa uzrastom, sa jednim izuzetkom, a to je korišćenje programskog jezika. Ovo je jedina veština u kojoj se mlađi učenici osećaju kompetentnije nego stariji.

• Iako većina ispitanih učenika smatra da poseduje dobro razvijene digitalne veštine, moramo imati na umu da samoprocena, kao takva, nije pouzdan pokazatelj aktuelnog nivoa razvoja digitalnih veština.
• Veštine procenjivanja informacija sa interneta učenici smatraju najslabije razvijenim (u odnosu na preostale četiri grupe digitalnih veština), što je u skladu sa nalazima dobijenim u drugim istraživanjima (međunarodnim i domaćim) u kojima je vršena direktna procena digitalnih veština učenika. Iz ovoga proizilazi da je neophodno dodatno raditi na jačanju kompetencija učenika za pronalaženje, selekciju i procenjivanje informacija na internetu, kao i generalno, na razvoju veština kritičkog mišljenja (ne samo u digitalnom kontekstu). Ove veštine mogu se sticati u okviru različitih školskih predmeta.
• Neophodno je mnogo više raditi na veštinama kreiranja sadržaja u digitalnom formatu, što je jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti.
• Posebnu pažnju zaslužuje nalaz da postoje polne razlike u samoproceni digitalnih veština koje su više izražene u mlađim uzrastima. Iako, u proseku, provode isti broj sati na internetu (s tim što u mlađim uzrastima dečaci provode više vremena, a u starijim devojčice), dečaci se osećaju digitalno kompetentnije.

Ovo otvara pitanje vrste aktivnosti na internetu (devojčice više koriste društvene mreže, dečaci znatno češće igraju video-igre), ali i tradicionalnih polnih razlika, u smislu da se dečaci osećaju superiornije u svemu što se tiče tehnologije i tehničkih nauka, što kasnije utiče i na izbor profesije.

Učenje programiranja u školskom kontekstu doprinelo je da se učenici osećaju kompetentnije u tom aspektu digitalne pismenosti. Nalaz se odnosi na učenike koji pohađaju Informatiku i računarstvo kao obavezan predmet u 5. i 6. razredu osnovne škole. To nam ukazuje da se veštine digitalne pismenosti ne stiču spontano, samim korišćenjem, već je neophodno podučavati ih u okviru obaveznog obrazovanja.

• Podučavanje veštinama digitalne pismenosti (u formalnom kontekstu) neophodno je sprovoditi od početka i tokom čitavog ciklusa obaveznog obrazovanja i to ne samo u okviru obaveznog predmeta Informatika i računarstvo, već i u okviru drugih školskih predmeta.

Rezultati istraživanja o deci na internetu u Srbiji preuzeti od strane „Deca Evrope na Internetu“ i Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na Internetu.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.