Profesionalci i roditelji treba svojim primerom da pokažu detetu da je svako suštinski poseban na svoj način, da je vredan poštovanja i prihvatanja i da poseduje potencijale i karakteristike i da je prirodno i normalno uvažavati ih, ovim rečima master defektolog i porodični terapeut Suzana Miković objašnjava kako da roditelji, staratelji i ostale odrasle osobe iz detetovog okruženja pomognu da se razbiju predrasude o deci sa smetnjama u razvoju, kako ih prihvatiti, biti im pomoć, podrška i prijatelj.
- Veliku ulogu u stvaranju predrasuda igraju upravo stavovi roditelja i značajnih drugih iz detetovog okruženja i socijalna iskustva dece - objašnjava Suzana Miković i dodaje:
- Ukoliko odrasli žele da nauče dete da toleriše razlike tako da one nisu kriterijum nečije vrednosti, onda je taj sadržaj potrebno potkrepiti sopstvenim modelom i prilikama da se dete susretne i da razvije sistem razmišljanja.
U tom smislu je bitno istaći da nije dobro etiketirati, na direktan ili indirektan način, decu koja su slabija u postignućima kao manje vredna ili decu iz osetljivih kategorija ili decu koja zbog određenih razvojnih smetnji imaju neki vid podrške u ostvarivanju svojih potreba, objašnjava defektolog i porodični terapeut.
To znači da sistem stvaranja predrasuda počinje i pre školskog doba, ali da u velikoj meri utiču dečija iskustva u školskom dobu koja dete stiče u školi, porodici i celokupnoj socijalnoj mreži.
- Ukoliko deca sa smetnjama u razvoju pohađaju istu školu ili razred potrebno je aktivno uključivati decu sa smetnjama u razvoju u razredne i školske aktivnosti i u skladu sa njihovim mogućnostima im obezbediti šanse da učestvuju. Svako može da doprinese zajedničkom projektu, priredbi, predstavi i izložbi u određenoj meri i mogućnosti, bez obzira da li govorimo o školskom okruženju ili drugim javnim i kulturno umetničkim institucijama.
Suzana Miković objašnjava da u predškolskom, a kasnije i u školskom okruženju profesionalci sprovode različite programe i sadržaje koji podstiču vršnjačku saradnju, pozitivna socijalna iskustva, empatiju i ravnopravnost kroz različite edukativne radionice, igre uloga, projekte, humanitarne akcije, predavanja, tribine, ali i kroz svakodnevnu klimu.
- U školskom okruženju važno je da nastavnici i saradnici neguju inkluzivnu klimu koja se zaniva na ravnopravnosti i jednakosti u izborima, ostvarivanju obrazovnih i vaspitnih potreba i socijalnim aktivnostima. U praksi nije retka pojava da druga deca prećutno izbegavaju dete sa smetnjama u razvoju ili dete koje je po bilo kojoj svojoj osobenosti drugačije - objašnjava Miković i dodaje:
- Zato je važno intenzivno raditi na prevenciji socijalnog isključivanja i intenzivno edukovati decu i roditelje o vrednostima ravnopravnog i tolerantnog društva.
Važan aspekt ove teme su i roditelji dece sa smetnjama u razvoju kojima je neophodno pružiti podršku tokom odgajanja deteta kako bi mogli da omoguće detetu da učestvuje u aktivnostima sa vršnjacima. Potrebno je ohrabrivati roditelje i tražiti konkretne načine podrške kako se ne bi povlačili zbog teškoća da se izbore sa preprekama savetuje Suzana Miković.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.