Kako da detetu postavite granice koje će poštovati?

Svako roditeljsko "ne", bilo verbalno ili neverbalno, izraz je postavljene granice. Verujemo da ćemo se svi složiti da su granice neophodne; ipak, mnogi roditelji se muče sa odlučivanjem gde da ih postave. Kad postajemo prestrogi, a kad smo preblagi? Hoće li nam deca biti preterano razmažena? Hoće li nas se bojati?

O tome kako detetu postaviti granice, na jedan zdrav, ispravan i razuman način, šta se sme, koliko se sme i dokle se sme, razgovarali smo sa školskim pedagogom Jelenom Jović.

Ona objašnjava da, kada govorimo o vaspitanju dece, jedna od najčešćih dilema na koju odrasli nailaze jeste kako detetu postaviti jasne granice u ponašanju, odnosno kako ih naučiti koji su oblici ponašanja poželjni i prihvatljivi, a koje treba neutralisati i isključiti.

- Veoma je važno da roditelji u komunikaciji sa decom budu jasni i dosledni. Dakle, ukoliko dogovore određena pravila ponašanja, potrebno je da budu istrajni u dogovoru i da prate i usmeravaju detetovo ponašanje od početka do kraja. Roditelji su glavni uzorni modeli svojoj deci. Deca se ugledaju na njih i na njihovo ponašanje. Zato je neizmerno važno da oni pre svega dobrim ličnim primerom vode i usmeravaju decu.

I roditelji i deca su na pravom putu kada zajedno grade granice, kada deca imaju mogućnost da participiraju i odlučuju o stvarima koje ih se tiču.

- Kada se uvažavaju njihove misli i osećanja. Ukoliko odrasli deci ne dozvoljavaju određena ponašanja potrebno je da im jasno obrazlože zbog čega je to tako i zbog čega su određene stvari loše. Granice se ne uspostavljaju i ne grade "preko noći". Potrebna je pre svega obostrana velika ljubav, pažnja i razumevanje da bi se uspostavile odgovarajuće granice – objašnjava Jović.

Kada je reč o tome da li roditelji preteruju, kada treba da popuste, a kada da budu strogi, pedagog objašnjava da roditelji iz brige i ljubavi koju imaju prema deci mogu biti i previše zaštitnički nastrojeni. Stoga je veoma važno da osluškuju decu i stalno razgovaraju sa njima.

- Ključ je u dvosmernoj i konstantoj komunikaciji koju roditelji treba da neguju sa svojom decom. Danas, u eri digitalne tehnologije, svi mnogo više vremena provodimo za računarom i na mobilnim telefonima. Porodice se i dalje uveče okupljaju u dnevnoj sobi, ali umesto razgovora često svako gleda u svoj telefon. Važno je da roditelji svakodnevno razgovaraju sa decom posle škole i grade sa njima, pre svega, prijateljski odnos. Ukoliko osete da deca ne prihvataju određene obrasce potrebno je da im dodatno objasne zbog čega nešto smeju, a nešto ne. Ključno je da svaki obrazac potkrepe ličnim primerom, jer deca se pre svega ugledaju na svoje roditelje.

Kada roditelji nametnu granice bez razgovora sa decom, a na pitanje „zašto?“ odgovaraju sa „zato što tako mora“ ili „zato što ja tako kažem“, to kod dece može prouzrokovati otpor i negodovanje.

- Takođe, ukoliko deca vide da njima nije dozvoljeno nešto što jeste njihovim prijateljima i vršnjacima logično je za očekivati da to može da prouzrokuje otpor kod njih. Potrebno je da se roditelj stavi u cipele deteta i iz tog položaja mu objasni zašto nešto sme, a nešto ne. Stoga je od izuzetne važnosti da roditelji u odnosu sa svojom decom budu jasni, strpljivi i topli - savetuje pedagog.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.