Kako da roditelj primeti da je dete zavisno od interneta i društvenih mreža?

Običan dan tipičnog tinejdžera: slanje poruka, igranje video igrica, gledanje video zapisa ne internetu, postavljanje i skoro konstantno praćenje objava  na više ili svim  društvenim mrežama. I sve to-dok se rade neke druge svakodnevne stvari ( učenje, hodanje, ručanje sa članovima porodice....). Možemo li  se zapitati: da li je dete zavisno od  digitalne tehnologije?

       Digitalno doba  je posebno kod mladih, dovelo do značajnih promena u samom načinu uspostavljanja i održavanja socijalnih interakcija, kao i vrednovanja sopstvene ličnosti (promena u sistemu vrednosti). 

       Ne možemo osporiti  da internet, a samim tim i različite društvene mreže omogućavaju, sa jedne strane interaktivni dijalog kroz kreiranje i razmenu sadržaja, povezivanje sa ljudima.  

    Izloženost određenim rizicima (različiti vidovi digitalnog nasilja, trafikinga), promene vrednosnog sistema mladih (...vredim koliko imam lajkova..), prekomerna upotreba ovih medija koja može dovesti do razvoja određenog oblika zavisnosti,  jeste druga mračnija strana priče.

     Zavisnost od interneta kao problem istražuje se od 1990-ih.  Komberli Jang ( licencirani psiholog i internacionalni eksper za probleme internet zavisnosti, i osnivač Centra za internet zavisnost ), pokrenula je prvo veliko istraživanje na ovu temu. Zavisnost od društvenih mreža je predložena dijagnoza vezana za prekomernu upotrebu društvenih medija, slično zavisnosti od interneta i drugih oblika prekomerne upotrebe digitalnih medija kao što su: gejming, bloging, onlajn kupovina, internet pornografija. Termin ''zavisnost od društvenih mreža'' spada u vrstu nehemijskih zavisnosti i predstavlja podgrupu tehnološke zavisnosti, s fokusom na prisilu u vezi sa Internetom.  Problem nehemijskih zavisnosti dospeva u žižu interesovanja naučnika u poslednjoj deceniji XX veka. 

     Smatra se da mlada osoba ima zavisnost od socijalnih medija ako:

✔postoji jaka zaokupljen socijalnim mrežama: stalno razmišljanje o korišnju društvenih merža, učestalo menjanje profila, proveravanje svim objava (postova) 

✔ dolazi do povećanje vremena upotrebe različitih, neretko svih socijalnih mreža što dovodi do osećanja zadovoljstva 

✔pokušaji da se smanji njihovo korišćenje su retki, često bezuspešni po potanju kontrole njihove upotrebe (sve češće su deže onlajn duže nego što bi možda želeli)

✔javlja se smanje nemira ili uznemirenosti.

✔ pojavljuju se negativne emocije ili emotionalne reakcije poput: apatije, bezvoljnosti, depresivnosti, razdražljivosti. 

       Vreme provedeno u virtuelnom svetu utiče i na svakodnevne obaveze : škola, druženja sa vršnjacima u realnom svetu, vreme provedeno sa porodicom, obaveze koje jedna mlada osoba ima.

Neki stručnjaci smatraju da mladi koriste društvene mreže kao vid bekstva od problema, ili oslobađanja disforičnog raspoloženje kao što su krivica, anksioznost, depresija, bespomoćnost.   

Kako roditelji mogu pomoći svom detetu:

Obratite pažnju na neke od mogućih pokazatelja preokupiranosti od društvenih mreža:

• emotivna nedoslednost
• socijalna isključenost
• disfunkcija rada ( škola, vanškolske ativnosti, porodične obaveze, hobi )
• hiperkinetički poremećaj ( hiperaktivnost, impulsivnost i agresivnost )

Tekst pripredila Zorica Veljković diplomirani psiholog i savetnik-spoljni saradnik za zaštitu od nasilja iz Školske uprave Zaječar.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.