Kako da roditelji pomognu detetu koje je izvršilac vršnjačkog nasilja?

Puno je nasilja među decom. Iako neki ljudi govore da je toga bilo i ranije, u neko tamo "njihovo vreme", većina se slaže kako je vršnjačko nasilje među mladima danas u zastrašujućem porastu.

Kada razmišljamo o vršnjačkom nasilju, često se fokusiramo samo na posledice, pre svega na žrtvu, pri čemu se izostavljaju pitanja koja se tiču deteta koje je izvšilac nasilja. Šta dete muči, šta dete oseća kada se tako agresivno ponaša? Dete koje je izvršilac nasilja ne plaši samo svoje vršnjake i roditelje, već i samo sebe. Veoma je  zastrašujuće imati tako intenzivna osećanja sa kojima dete ne zna šta da uradi, kako da ih se reši.

Kod roditelja se u ovakvim situacijama javlja osećaja ranjivosti i osramoćenosti zbog ponašanja deteta, zbog čega ih često drugi roditelji doživljavaju kao nezainteresovane i nesaradljive. Međutim, trebalo bi da zamisle kako se tek dete oseća. Iako je odgovornost deteta da se ponaša prikladno, postoje načini na koje roditelj može podržati dete u tome.

Dete može biti agresivno na različite načine, pored verbalnog, koje se uglavnom sastoji od omalovažavanja i ismejavanja, može se, kao vrhunac besa, javiti i fizičko nasilje.

Brojna istraživanja pokušala su da daju odgovor na pitanje, koje je glavno među roditeljima čija su deca izvršioci nasilja, odnosno zbog čega se dete tako ponaša.

Glavni zaključak je da postoje više faktora koji mogu uticati na neželjeno ponašanje deteta, kao što su npr. ranije agresivno ili nasilničko ponašanje deteta, izloženost nasilju u kući, kao i u medijima, genetski faktori, kao i oštećenje mozga ili povreda glave, kao posledica fizičkog ili seksualnog nasilja nad detetom, kombinacija različitih stresnih socio-ekonomskih faktora u porodici (razvod, nezaposlenost, samohrani roditelji...), korišćenje droge i/ ili alkohola i razni drugi faktori.

Međutim, postavlja se pitanje kako da roditelji pomognu detetu koje je izvršilac nasilja nad drugom decom?

Prvo šta roditelj treba da zna, i ne sme da uradi jeste otpisivanje ozbiljnosti situacije ili njeno minimiziranje koje u ovom slučaju nije nikako preporučljivo. Problem postoji, pitanje je samo kako sada postupati.

Psiholog Branka Mitrović Josipović objašnjava da u većini slučajeva pedagozi, psiholozi ili neko drugo stručno lice iz škole obaveštava roditelje o tome da postoji problem u vidu vršnjačkog nasilja kako bi se roditelji uključili i pomogli u efikasnom i brzom rešavanju istog. Nešto ređe javlja se slučaj kada se roditelji sami interesuju i dođu do saznanja da je njihovo dete uzrok, odnosno izvršilac vršnjačkog nasilja.

Roditeljima treba jasno, konkretno, bez bilo kakvog etiketiranja deteta, objasniti šta se tačno dogodilo, a ukoliko je moguće i procenjeno kao potrebno, obaviti zajednički razgovor sa detetom i roditeljem, navodi psiholog i dodaje da je često potrebno uključiti roditelja u pojačan vaspitni rad sa učenikom, odnosno detetom i na taj način je potreno objasniti roditelju šta to podrazumeva i koja je njegova uloga u tome. 

- Treba podučiti roditelja da njegova reakcija treba da bude smirena, da nasilje nije adekvatna reakcija na nasilje i da je bitno da njegova reakcija bude u skladu sa situacijom. Roditelju treba pojasniti da dete zapravo uči i stiče svest o ispravnosti nekog ponašanja kroz reakciju roditelja na to ponašanje - objašnjava psiholog Brankica Mitrović Josipović.

Psiholog dodaje da je takođe potrebno i sa detetom porazgovarati o onome što se desilo, načinima na koje se to moglo izbeći, poukama koje su izvučene iz situacije. Potrebno je detetu uputiti kritiku na ponašanje, a ne njegovu ličnosti i dati mu podršku kako se takvo ponašanje ne bi ponovilo.

Ključno je da se istakne i značaj roditelja kao uzora u ponašanju i reagovanju na ovakvu situaciju, dodaje Branikica Mitrović.

Na kraju, bitno je reći da roditelji moraju da razumeju da i samo dete ima probleme čim pribegava agresivnom ponašanju, bilo da je reč o problemima u ponašanju ili načinu nošenja sa stresom.

Neophodno je uviđanje problema i njegovo rešavanje na više načina. Samo rad sa psihologom nije dovoljan, neophodna je uključenost i pomoć roditelja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.