Kako da škola bude više od mesta za učenje?

U današnje vreme obrazovno-vaspitni proces je u velikoj meri usmeren na obrazovnu ulogu i ostvarivanje obrazovnih ciljeva i ishoda. Sa druge strane, postoji velika potreba da se kroz školovanje utiče na razvoj širokog spektra veština koje će učenicima omogućiti prilagođavanje na promenljive okolnosti, da razvijaju inovativna rešenja za probleme, da budu lideri u svojim oblastima, da budu istrajni, usmereni na ostvarivanje ciljeva, ali istovremeno i timski igrači koji prihvataju različitosti i spremni su na saradnju, suočavanje sa stresom, izazovima i neuspehom. Učenje kritičkog mišljenja, razvijanje karaktera, upornosti, hrabrosti i kreativnosti trebalo bi da budu centralni elementi u obrazovanju i vaspitanju za savremeno doba.

Nastavni predmeti imaju svoje specifičnosti, ali istovremeno pružaju puno prostora za različito vaspitno delovanje. Vaspitanje učenika trebalo bi da se fokusira na razvoj kritičkog mišljenja, kreativnosti, samostalnosti i samopouzdanja, sticanje veštine kako se uči, postavljaju i ostvaruju ciljevi učenja, podsticanje radoznalosti i istraživačkog duha, empatije i saosećanje prema drugima, negovanje moralnih vrednosti poput poštenja, odgovornosti i tolerancije.

Neke od ključnih vrednosti i polazišta neophodnih za podršku celovitom razvoju ličnosti deteta, na kojima se zasniva i vaspitno delovanje, jesu:

• Poštovanje i uvažavanje sebe i drugih, prihvatanje različitosti.
• Odgovornost za preuzimanje obaveza i zaduženja, poštovanje pravila i normi, kao i prihvatanje posledica svog ponašanja.
• Saradnja i sposobnost da se radi sa drugima, da se deli i pomaže pri ostvarivanju ciljeva, da se rešavaju konflikti na miran način, kao i da se doprinosi zajedničkim ciljevima.
• Kreativnost, stvaranje novih ideje i rešenja, uživanje u učenju i istraživanju, umetničkom izražavanju.
• Solidarnost i briga o drugima, sposobnost da se oseća i pokazuje saosećanje i podrška, da se učestvuje u humanitarnim i dobrotvornim akcijama, kao i da se zastupaju interesi i vrednosti zajednice.

Različiti nastavni predmeti i sadržaji nude bogatstvo materijala za podsticanje kritičkog mišljenja, kreativnosti i samostalnosti kod učenika.

Davanje prostora za postavljanje pitanja, analizu informacija i samostalno dolaženje do zaključaka pomaže učenicima da razviju veštine potrebne za donošenje informisanih odluka i rešavanje problema u različitim situacijama.

Interdisciplinarni pristup zahteva od nastavnika da planiraju i realizuju nastavu koja je zasnovana na projektnom učenju, temama, problemima ili pitanjima koja su značajna za učenike i njihovo okruženje.

Integrisanje digitalne tehnologije u nastavu može da unapredi učenje i podstakne kreativnost. Korišćenje veštačke inteligencije (AI) i drugih tehnoloških inovacija i kanala učenja koji su bliski deci mogu biti korisni alati u učenju i podučavanju, a istovremeno omogućavaju razumevanje da se digitalna tehnologija može koristiti za istraživanje, kreiranje, saradnju i zajednički rad i učenje i da u toj sferi važe sve usvojene norme koje doprinose dobrim međuljudskim odnosima.

Način na koji je organizovan rad u učionici može značajno da doprinese vaspitnoj funkciji škola. Oblici rada treba da budu raznovrsni i prilagođeni različitim potrebama, interesovanjima i mogućnostima dece, da budu zanimljivi i motivišući za njih. Postavljanje pitanja, traženje različitih izvora informacija i razgovor o razmišljanjima i zaključcima pomaže učenicima da sagledaju različite perspektive i budu kritičniji prema informacijama koje dobijaju. Osnaživanje učenika da diskutuju, iznose svoja viđenja, dogovaraju se i pregovaraju pomaže učenicima da razvijaju veštine komunikacije i predstavljanja. Kroz rad u paru i grupi deca se uče saradnji, samokontroli, odgovornosti, kritičkom mišljenju, rešavanju problema i mnogim drugim socijalno-emocionalnim veštinama.

Interaktivno i kooperativno učenje su dva pristupa učenju koja se zasnivaju na saradnji i komunikaciji između učenika. Oni imaju za cilj da podstaknu aktivno učešće učenika u nastavnom procesu, da razviju socijalne i kognitivne veštine, da povećaju motivaciju i zadovoljstvo učenjem, da unaprede razumevanje nastavnog sadržaja i da doprinesu njihovom ličnom i socijalnom razvoju.

Efikasno učenje se dešava na mnogo načina. Neki učenici dobro uče direktno od nastavnika, drugi bolje uče samostalno. Jedna od efikasnijih tehnika aktivnog učenja je vršnjačko učenje. Ova vrsta učenja podstiče komunikaciju i saradnju i pomaže učenicima da učvrste svoje znanje učeći jedni druge.

Tekst je preuzet iz vodiča „Vaspitanje u funkciji dobrobiti i celovitog razvoja dece – Vodič za zaposlene u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja“.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.