Kako možemo da podržimo dete da razvije odgovornost prema školskim obavezama?

Svi smo bezbroj puta čuli konstataciju i bili svedoci u situaciji koja se odnosi na decu, a glasi: "Tako brzo rastu".

Iako je sigurno teško zamisliti dete, tako malo i mlado kao nezavisnu i odgovornu odraslu osobu, možda je još teže zamisliti kako ćete kao roditelj podstaći da se to ostvari, posebno kada je detetu potrebna pomoć u toliko stvari. Ali, nikad nije prerano da ih podučavate raznim veštinama, pa tako i da podstičete razvoj njihove odgovornosti.

Usredsredite se na moć sposobnosti deteta, odnosno na one stvari koje je trenutno u stanju da uradi. Možda ne može vezati svoje cipele ili pročitati knjigu samo, ali priznajući mu sve što dobro radi, hranite njegovo samopouzdanje i mentalno ga pripremate za buduće izazove.

Na ovu temu razgovarali smo sa pedagogom Brankom Oreščanin koja se dotakla i uloge roditelja i njihovih sposobnosti kada je reč o razvijanju odgovornosti kod dece.

Kada je reč o razvijanju odgovornosti kod dece, bitno je istaći da je i uloga roditelja različita s obzirom na to da ni digitalna pismenost svih roditelja nije ista. Neki, još uvek (iako je ovo druga godina iskustva onlajn nastave), ne umeju da "uđu" u e- Dnevnik i blagovremeno imaju uvid u aktivnost svog deteta na časovima. Često se iznenade kada ih odeljenjski starešina ili stučni saradnik kontaktira i obavesti o neuključivanju njegovog deteta u onlajn nastavu.

Pedagog navodi da tek posle ovakve situacije i primedbi odeljenskog starešine sledi promena strategije u vaspitanju.

- Realno je očekivati da će u radu učeniku doći do "prezasićenja" i da je nekada neophodan "tajm aut". To mogu sebi ponekad da priušte ukoliko to nije u terminu zakazanog testa ili sl. Međutim, dete mora da preuzme odgovornost naročito ukoliko su obrazovna postignuća slabija.

Postoji li neka garancija da se odgovornost održi? Šta mogu roditelji i nastavnici da učine i podrže ovu vrednost kod dece/učeniku?

- Od strane PP službe treba učenicima ponuditi agendu za planiranje na mesečnom i nedeljnom nivou u kojoj bi imali pregled/evidenciju značajnih aktivnosti poput termina usmenog odgovaranja, pismenih i kontrolnih vežbi, testova, termina Gugl mit-a itd. Naravno tu ima prostora i za neke privatne obaveze kako bi mogli što bolje da ih usklade sa školskim. To bi bio dokaz njihove samostalnosti u konstruktivnom planiranju vremena. Pored toga, trebalo bi im ponuditi i obrazac za planiranje na dnevnom nivou sa određenom vremenskom strukturom - objašnjava Oreščanin i dodaje:

- Pored svake planirane aktivnosti trebalo bi ubeležiti da li je realizovana. To bi bila neka samoprocena lične odgovornosti umesto da odrasli "spočitavaju" tj. kritikuju ukoliko nisu odgovorili na školske zahteve.

Roditelji bi svakako trebalo da budu u kontaktu sa odeljenjskim starešinom i blagovremeno obavešteni o napredovanju svog deteta. Dakle, preduzete aktivnosti u sinergiji: odeljenjski starešina, PP služba i roditelji su najjača podrška u razvoju odgovornosti kod učenika/deteta prema školskim obavezama.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.