Prevencija, zaštita, učenje i sticanje određenih znanja i veština mogu biti od velike koristi deci prilikom korišćenja interneta i svemu što se na njemu može naći i upotrebiti.
Međutim, postavlja se pitanje koliki je uticaj roditelja na ponašanje dece na internetu i u kojoj meri roditelji mogu pomoći, odnosno zaštiti svoje dete na društvenim mrežama.
Odgovor na ovo pitanje dala je Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u okviru Ministrastva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Današnja deca su digitalno veoma spretna ali nisu dovoljno digitalno pismena. Njihovo znanje nije na zavidnom nivou kada je u pitanju bezbednost, prepoznavanje opasnosti i reagovanje.
Deca možda znaju više o internetu ali odrasli znaju više o životu. Kao što dete ne bi trebalo da bude bez nadzora roditelja, staratelja ili nastavnika u fizičkom svetu, tako na njega treba paziti i u onlajn okruženju. Međutim, najvažnije je poverenje i razgovor.
Roditelji uvek treba da pitaju svoju decu: šta posećuju na internetu, sa kim četuju, ko stupa u kontakt sa njima… Zbog toga je važno i da roditelji budu digitalno kompetentni kako bi mogli da prate ponašanje svog deteta na internetu, na primer, da budu „prijatelji“ sa detetom na društvenim mrežama, da poseduju šifre detetovih naloga, da pregledaju istoriju pretraživanja…
Takođe, postoje aplikacije roditeljske kontrole (Parental control) koje roditelji mogu da instaliraju na računar ili mobilni telefon deteta, kako bi pratili detetove onlajn aktivnosti, ograničili sadržaje kao i vreme koje dete provodi na internetu.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.