Kada govorimo o adolescenciji, jedna od definicija koja se koristi jeste ta da je adolescencija period kada se dete “oblači” u odraslu osobu. Da bismo je razumeli i lakše prepoznali potrebno je da znate koje promene ona nosi sa sobom.
Prva bitna promena je fizička ili poznatija kao pubertet. Adolescentno doba počinje pubertetom, koji predstavlja period burnih bioloških promena i najvidljiviji je znak početka adolescencije. Pubertet označava sve fizčike promene koje se dešavaju kod osobe koja prelazi iz detinjstva u odraslo doba. Prosečni uzrast u kome počinje je 10 godina za devojčice i 12 za dečake, ali je veoma individualno kod svakog deteta.
Druga promena je kognitivna. Mišljenje se menja od konkretnog do apstraktnog i to adolescentu daje potpuno nove mogućnosti mentalnih operacija.
U treću grupu promena spadaju emocionalne promene. Adolescenciju karakterišu brojne emocionalne promene koje karakterišu promenjen način doživljavanja sebe i sve veća sposobnost da se funkcioniše nezavisno. Samo intelektualno sazrevanje i promene u načinu mišljenja dovode do toga da adolescent počinje sebe da doživljava na drugačiji i složeniji način.
Socijalne promene se ogledaju u tome što se odnos sa društvom menja po značaju i strukturi.
Poslednja promena koja prati adolescenciju jeste promena u ponašanju. Razni izazovi u ovom periodu života navode adolescenta da eksperimentiše i sa novim oblicima ponašanja.
Na temu adolescencije, ali i tome na koji način roditelji mogu da podrže svoju decu tokom ove razvojne faze govorili smo sa pedagogom Jelenom Jović.
- Adolescencija je period u kojem deca i mladi prolaze kroz važne biološke, ali i psihičke promene. Ove promene zahtevaju od dece da menjaju svoje mišljenje i ponašanje, što može prouzrokovati stvaranje "konfuzije" kod adolescenata, ali i u njihovoj okolini - govori Jović i ističe da je veoma važno da roditelji prate svoju decu kroz različite faze koje prolaze, tako što će svakodnevno razgovarati sa njima o važnim promenama koje im se dešavaju.
- Dakle, roditelji i deca treba da imaju vreme posvećeno samo njima i porodičnim aktivnostima.
Negovanjem porodičnih rituala roditelji i deca grade prostor poverenja u kome deca stiču sigurnost da roditeljima mogu da se povere i otvore.
Ovde je takođe veoma važna uloga dobre saradnje školskog sitema i članova porodice. Kroz uspešnu saradnju porodice i škole, roditelji grade i jačaju svoje vaspitne veštine, navodi pedagogo.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.