Ponudite utehu i podršku. Razgovor o iskustvima nasilja koje ste imali u detinjstvu može pomoći vašem detetu da se oseća manje usamljeno.
Neka vaše dete zna da nije njegova krivica. Bilo koji vid nasilja govori više o onom ko vrši nasilje nego o onome ko trpi. Pohvalite svoje dete što je uradilo pravu stvar time što vam je priznalo tako što ćete razgovarati o tome. Podsetite dete da ste zajedno u ovome. Uverite dete da ćete shvatiti šta da radite.
Obavestite školu. Recite direktoru, psihologu, pedagogu ili nastavniku o situaciji. Mnoge škole imaju pravila za reagovanje na digitalno nasilje. Ona se razlikuju od škole do škole. Ali pre nego što prijavite problem, recite svom detetu da to planirate da uradite kako biste mogli da napravite plan u kome ćete se oboje osećati prijatno.
Ohrabrite dete da ne odgovara na digitalno nasilje. To samo pogoršava situaciju.
Voditi evidenciju. Čuvajte snimke ekrana pretećih poruka, slika i tekstova. Oni se mogu koristiti kao dokaz kod roditelja deteta koje vrši nasilje, škole, poslodavca ili čak policije.
Potražite pomoć. Ako se vaš sin ili ćerka slažu, sastanak sa terapeutom može pomoći da se prevaziđe negativna osećanja. Savetnik ili posrednik u školi može da radi sa vašim detetom.
Školski pedagog Jelena Jović takođe itiče značaj saradnje roditelja i nastavnika.
- Važno je da roditelji blagovremeno upućuju nastavnike o važnim promenama u životu deteta kao što je i takođe važno da roditelji imaju informaciju ne samo o školskim postignućima njihovog deteta već i o njihovom ponašanju i odnosu sa vršnjacima u školi. Roditelji takođe treba da budu upućeni u aktivnosti svoje dece na društvenim mrežama. Danas i veliki broj roditelja koristi društvene mreže pa bi bilo značajno da se "imaju u prijateljima" odnosno „prate“ sa svojom decom kako bi imali uvid u njihove aktivnosti.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.