Već sa 12 godina, laži mogu imati značajan uticaj na odnos deteta i roditelja/nastavnika. Razlozi za laganje variraju u zavisnosti od uzrasta i osećaja prihvaćenosti deteta u okruženju. Važno je da roditelji i nastavnici budu realni i prihvate činjenicu da deca, kao i odrasli, ponekad lažu.
Psiholog Silvia Radić ističe da nije retkost da deca ponekad ne govore istinu, ali treba biti oprezan sa korišćenjem apsolutnih izraza poput "uvek" i "nikad". Važno je sagledati kontekst u kojem se laži javljaju – da li se odnose na školske obaveze, socijalne situacije ili odnos sa nastavnicima.
U današnjem svetu, gde su roditelji često zauzeti obavezama, nastavnici imaju značajan uticaj na živote dece. Radić ističe da nije svaki učenik koji ne govori istinu u ozbiljnom problemu, ali je važno obratiti pažnju na različite faktore, uključujući uzrast, socijalnu poziciju u odeljenju i nivo aspiracija.
Kada je reč o postupanju nastavnika u situacijama kada primete da učenik laže, Radić savetuje otvoren pristup. Nastavnici treba da izbegavaju sumnjičavost i optuživanje, posebno pred ostalim učenicima. Učenik koji često pribegava lažima često ima nisko samopouzdanje i strah od kazne i odbacivanja. Razgovor sa učenikom, ili eventualno sa roditeljima i psihologom, može pomoći u otkrivanju uzroka laži i pružanju podrške učeniku.
Važno je voditi razgovor s empatijom, bez direktnih optužbi, koristeći komunikacijske veštine. Nastavnici treba da pokažu razumevanje za životne i porodične situacije učenika. Ponekad, laži mogu biti posledica nedostatka prihvatanja u porodici, te je važno pružiti podršku i pomoći učeniku da se nosi sa svojim osećajima.
U zaključku, Radić naglašava da je rešavanje problema laži kod učenika složen proces koji zahteva pažnju, empatiju i saradnju između nastavnika, roditelja i stručnjaka poput psihologa.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.