Poznato je da nas roditeljstvo čini ranjivijima, sa strahovima i čežnjom da vidimo kako naša deca rastu i budu srećna. Bez obzira koja prepreka je pred nama, nemamo drugog izbora osim da je prevaziđemo kako bi se oni osecćali dobro.
Uprkos velikoj ljubavi koju imamo prema našoj deci i našem trudu da im pružimo život pun zadovoljstva i sreće, u nekim prilikama ih ne činimo srećnim.
Nažalost, uz užurbanost svakodnevnog života, neki roditelji shvataju zdravo za gotovo da je ako njihova deca imaju ono što im je potrebno, to znak da su srećni. Ali u stvarnosti, ono što deci treba više nego ikad ranije, jeste kvalitetno vreme provedeno sa roditeljima i to ne može da se meri ni sa čim što je materijalno.
Nije dovoljno pružiti deci dobro obrazovanje, krov nad glavom, hranu, odecću i igračke. Budući da je roditeljstvo više od toga, potrebno je da se pobrinemo da im pružimo potrebnu negu, pažnju, brigu, ljubav i bezuslovnu podršku. Da smo tu za njih u pravom trenutku, predviđajucći njihove potrebe i da im pružimo osecćaj da su sposobni da sami pobede čitav svet.
Profesor i stručnjak za porodično obrazovanje Sagid Rivera objasnio je da su deci potrebni različiti načini iskazivanja ljubavi tokom života; čak i da je u svim fazama razvoja važno da znamo kako da demonstriramo našu bezuslovnu ljubav prema njima.
Kad je detetu potrebno više ljubavi i pažnje, obično otkriva neke znakove kao što su:
Strah od napuštanja
Normalno je da malo dete između 8 i 14 meseci plače kada ga majka na trenutak napusti, čak i ako su u istoj kući, ali kada se ovaj strah nastavi i nakon naznačene starosti, to može biti znak da je detetu potrebno više ljubavi i pažnje. Taj strah predstavlja muku, započinjući snažnu zavisnost od voljene osobe, a bilo kakvi pokazatelji razdvajanja povećavaju dozu anksioznosti, pa dete nastavlja svoj život u potrazi za naklonošcću i pažnjom koju nije imalo tokom detinjstva.
Deca su uglavnom veoma zabrinuta kada jedan od njihovih roditelja ne dođe kući u ugovoreno vreme, za nekoliko sekundi se uspaniče i grade negativne misli oko kašnjenja.
U nekim slučajevima se javljaju i fizički simptomi kao što su bol u stomaku, povraćanje, česte noćne more, strah od mraka i stalni nemir. U tim je slučajevima važno komunicirati sa decom, reći im da ne treba da se boje da budu sami, jer kada dođete kući biće nagrađeni s puno ljubavi i pažnje.
Trajna tuga
Kad su deca neprestano apatična, ljuta i tužna, to je znak da im je potrebna veća pažnja roditelja. Nije dovoljno da im obezbedite materijalne stvari koje su im potrebne da bi bili dobro, vecć traže pažnju i kvalitetnije vreme sa roditeljima.
To su deca koja lako gube interesovanje za stvari, čak često gube apetit i više vole da budu izolovana bez ikakvog društva. U ovom slučaju će biti važno da pronađete uzrok tuge kako biste mogli raditi na onim aspektima koji uzrokuju taj stav.
Postaju agresivniji
Obično su vrlo nasilni, defanzivno reaguju u bilo kojoj situaciji, ne slušaju razloge i zanemaruju pravila. Uopšte, koristiće neprikladne reči i imacće negativne misli.
Loše ocene u školi
Baš kao što vi imate probleme i nevolje, tako ih imaju i deca u mladosti. Mnogo puta veruju da su njihovi roditelji toliko zaokupljeni drugim stvarima, da njihovi problemi nisu važni i zato prestaju da se motivišu na dobre ocene. Oni pokušavaju da privuku vašu pažnju i da vas pridobiju. Potrebna im je vaša pažnja i ljubav kako bi povratili motivaciju.
Važno je da kao roditelji óbratimo pažnju na ove znakove, jer ako ih ignorišemo mogu prouzrokovati ozbiljne posledice kao što su depresija, nisko samopoštovanje, čak i može doći do samopovređivanja ili još gore. Pokušajte da se potrudite i da provodite više vremena sa svojom decom, živite s njima, upoznajte ih i učite od njih. Zapamtite da je sve što im istinski treba kvalitetno vreme provedeno sa vama, pažnja, ljubav, razumevanje.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.