Koje opcije roditelji mogu da ograniče deci na internetu?

Prvo, može se ograničiti količina vremena koje dete provodi na internetu.

Neke aplikacije omogućavaju roditeljima da definišu i vremenske intervale u kojima deca mogu da pristupaju internetu (npr. radnim danima i vikendom).

Drugo, može se ograničiti sadržaj na internetu, i to:

1. sadržaj kome dete može da pristupi, kreiranjem „bele liste” (filtriranje sadržaja, mogućnost deteta da pristupi isključivo onim prethodno odobrenim) i „crne liste” (blokiranje prethodno definisanog neprimerenog sadržaja);
2. sadržaj koji dete može da pošalje (npr. putem imejla) ili postavi na internet, u cilju sprečavanja deteta da deli lične podatke sa drugima na internetu.

I najzad, mogu se ograničiti aktivnosti deteta (npr. četovanje sa nepoznatim osobama i kupovina u okviru neke aplikacije ili video-igrice, itd.).

Tehnička zaštita je samo povod da se razgovara sa decom o njihovim aktivnostima na internetu, čak i kada je reč o najmlađima!

Preterana kontrola deteta u bilo kom aspektu života, pa i kada je reč o korišćenju digitalnih oruđa, negativno se odražava na njegov razvoj, jer onemogućava dete da izgradi sopstvene kapacitete i mehanizme za kontrolu vlastitog ponašanja.

Istraživanja pokazuju da roditelji, usled zabrinutosti zbog štetnih posledica, strogo ograničavaju svojoj deci korišćenje tehnologije. Izbegavanje rizika nije isto što i izbegavanje štete.

Stavljanjem fokusa na izbegavanje rizika na internetu, roditelji prihvataju novi rizik - da njihovo dete ne razvije odgovarajuće veštine koje su mu neophodne za život u digitalnom dobu.

Saveti su preuzeti iz vodiča „Deca u digitalnom dobu“.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.