Koje su posledice vršnjačkog nasilja na porodicu?

Vršnjačko nasilje ostavlja brojne posledice na decu koja ga trpe, uključujući emocionalne promene i promene ponašanja. Posledice nasilja mogu biti različite, od osećaja nemoći i anksioznosti pa do samoizolacije i fizičkih tegoba.

Međutim, vršnjačko nasilje ne utiče samo na dete koje ga trpi već i na druge članove njegove porodice.

U nastavku teksta ćemo pisati o načinima na koje vršnjačko nasilje utiče na celu porodicu.

Osećaj nemoći

Vršnjačko nasilje je izbor deteta koje ga vrši, a roditelji i drugi članovi porodice često ne mogu da iskontrolišu ovu situaciju kako do nje ne bi došlo. Oni mogu da prijave nasilje i podrže dete nakon što je pretrpelo nasilje. Ipak, oni osećaju da je trebalo da budu u stanju da nasilje zaustave, a kada to ne urade osećaju se nemoćno i bespomoćno.

Fizički simptomi

Roditelji često prijavljuju da se osećaju fizički loše kada saznaju za nasilje koje je njihovo dete pretrpelo. Za neke je ovo privremeni osećaj, ali za druge je ovo samo početak dugačke liste fizičkih tegoba. Na primer, mogu se javiti stomačni problemi, dok se drugi mogu boriti sa depresijom, hroničnim glavoboljama i bolestima povezanim sa stresom. Kao rezultat toga, važno je da roditelji i drugi članovi porodice rade na tome da ostanu zdravi.

Ljutnja, uznemirenosti i nervoza

Vršnjačko nasilje je nemoguće predvideti, kao ni kada će se ponoviti i u kom obliku. Shodno tome, mnogi članovi porodice će iskusiti širok spektar emocija, od besa do anksioznosti.

Važno je da prepoznaju i nose se sa svojim emocijama na zdrav i konstruktivan način. Preterano se ljutiti ili biti stalno uznemiren neće pomoći deteu. A ako bes postane problem, onda članovi porodice moraju da nauče kako da upravljaju besom, kontrolišu impulse i rešavaju probleme anksioznosti.

Opsesivnost

Kada neko dete doživi teži oblik vršnjačkog nasilja, neki roditelji ne mogu da prestanu da razmišljaju o toj situaciji. To "proždire" svaku njihovu misao. I mnogo puta postaju preterano uplašeni za bezbednost svog deteta, često stvarajući opresivno i ograničavajuće okruženje. Ova vrsta previše zaštitničkog stila roditeljstva samo povećava anksioznost za sve uključene. Umesto da budu opsednuti stvarima koje ne mogu da kontrolišu, članovi porodice treba da se usredsrede na osnaživanje deteta.

Osećaj neuspeha

Roditelji i starija braća i sestre često se bore sa osećajem neuspeha kada je u pitanju vršnjačko nasilje. Ne samo da se osećaju kao da nisu uspeli da zaštite dete, već roditelji dovode u pitanje svoje roditeljske sposobnosti. Oni se brinu da su propustili znakove vršnjačkog nasilja ili da nisu učinili dovoljno da zaštite svoje dete od istog.

Ako je u pitanju digitalno nasilje, roditelji se često pitaju da li je trebalo da učine više da nadgledaju upotrebu tehnologije svog deteta ili je trebalo da je ograniče na neki način. Istina je da niko ne može da predvivi koga će vršilac nasilja ciljati. Roditelji mogu da urade sve kako treba, a da ipak saznaju da je njihovo dete na meti vršioca nasilja.

Samoća i izolacija

Mnogi ljudi očekuju da će drugi roditelji i komšije stati na njihovu stranu kada njihovo dete doživi vršnjačko nasilje. U stvarnosti većina ljudi jednostavno ne želi da se uključi. To će navesti porodicu da se izoluje i prekine kontakte sa osoba sa kojima su do nedavno bili u dobrim odnosima.

Psiholog Branka Mitrović Josipović savetuje da sa detetom gradite odnos poverenja koji će ga ohrabriti da kaže kada ima neki problem i pomoći mu da smisli moguća rešenja problema i sam pokuša da reši problem.

- Tako se razvija  njihova samostalnost, odgovornost i veštine rešavanja problema. Dati mu savet ukoliko ne uspeva da reši situaciju koja prevazilazi njegove trenutne intelektualne, emocionalne i socijalne kapacitete. Ako se ipak dogodi da dete postane žrtva vršnjačkog nasilja, potrebno je tu situaciju iskoristiti za učenje i eventualno izvlačenje pouka, pružajući razumevanje detetu.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.