Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić o vršnjačkom nasilju u školi i školskom sistemu

Sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Brankom Ružićem razgovarali smo na temu vršnjačkog nasilja u školi i školskom sistemu. Koliko je zastupljeno, kako ga sprečiti i kakva je situacija kada je reč o prijavi i sankcionisanju nasilja među vršnjacima, ali i nastavnicima/profesorima.

Kada je reč o vršnjačkom nasilju u obrazovnom sistemu, na koji način su zaštićeni nastavnici, a na koji učenici?

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posebnu pažnju poklanja zaštiti od svih oblika nasilja i obezbeđivanju sigurnih i podsticajnih uslova za školovanje. Naš obrazovni sistem ima izgrađene dobre mehanizme za zaštitu dece i učenika od svih oblika nasilja i diskriminacije. Zakonska regulativa u ovoj oblasti je posebno uređena i propisuje jasne procedure i korake u prevenciji i reagovanju na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u obrazovno- vaspitnim ustanovama. Svaka od njih ima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Obrazovno-vaspitne ustanove su dužne da intervenišu uvek kada postoji sumnja ili saznanje da zaposleni ili učenik trpi nasilje. Procedure zaštite učenika jasno su propisane bez obzira da li je izvršilac nasilja odrasla osoba, učenik, roditelj ili treće lice.

Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom, direktor je dužan da odmah obavesti roditelja i centar za socijalni rad, da pokrene vaspitno-disciplinski postupak i da izrekne vaspitno-disciplinsku meru, a ako postoje elementi krivičnog dela ili prekršaja, prijavu podnese nadležnom javnom tužilaštvu odnosno prekršajnom sudu.Kada je roditelj ili treće lice počinilac nasilja prema zaposlenom direktor je dužan da odmah obavesti javnog tužioca i policiju.

Koje su obaveze ustanova obrazovanja i vaspitanja kada se vršnjačko nasilje prijavi?

Vršnjačko nasilje klasifikuje se na tri nivoa i procenu nivoavrši Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji ima svaka ustanova. Procena se donosi na osnovu analize intenziteta, stepena rizika, trajanja i učestalosti ponašanja, posledica, broja učesnika, uzrasta i karakteristika razvojnog perioda deteta, odnosno učenika.

Na prvom nivou se uključuje odeljenski starešina u saradnji sa roditeljima i odeljenskom zajednicom, na drugom nivou Tim škole, a na trećem Tim inicira uključivanje spoljašnje zaštitne mreže (centri za socijalni rad, zdravstvene službe, policija i dr.).

Bez obzira na nivo nasilja, škola je u obavezi da sa učenicima realizuje pojačan vaspitni rad u saradnji sa roditeljima. Za vršnjačko nasilje trećeg nivoa se obavezno vodi i vaspitno-disciplinski postupak, a za nasilje drugog nivoa ukoliko vaspitni rad nije delotvoran, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak.

Škole su u obavezi da obaveste Ministarstvo, tačnije nadležnu školsku upravu o situacijama nasilja trećeg nivoa, kako bi prosvetni savetnici mogli da prate postupanje i po potrebi pruže podršku ustanovama. Od 2019. godine 74 savetnika spoljna saradnika za zaštitu od nasilja u školama na nivou cele Srbije pružaju podršku ustanovama u saradnji sa prosvetnim savetnicima iz nadležnih školskih uprava.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je prepoznalo značaj i aktivni je partner nacionalne platforme za prevenciju nasilja u školama "Čuvam te". Koje prednosti ove platforme biste istakli i koliki je njen značaj u prevenciji vršnjačkog nasilja u školama?

Nasilje je složen društveni fenomen i kao takav zahteva saradnju različitih stručnjaka, institucija, porodice i škole.

Nacionalna platforma objedinjuje različite sektore što je od posebne važnosti kada govorimo o sistemskom, kontinuiranom i sveobuhvatnom preventivnom pristupu. Posebno smo ponosni na ulogu Ministarstvau u procesu izrade ove platforme od samog početka.

Platforma ima  informativnu i edukativnu funkciju i na pristupačan način obezbeđuje dostupnost sadržaja koji su posebno prilagođeni roditeljima, učenicima i zaposlenima u obrazovanju.

O tome svedoči i veliki broj poseta. Na platformi posetioci mogu da pohađaju obuke, da se upoznaju sa procedurama, da se informišu o različitim oblicima nasilja, rizicima, mogućoj podršci i preventivnom delovanju.

Ministarstvo je obavestilo sve obrazovano-vaspitne ustanove o postojanju platformi i o načinu na koji mogu da je koriste kao jedan od alata prilikom izrade godišnjih programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programa sprečavanja diskriminacije.

Prijava nasilja putem platforme, deo koji je u izradi, bi trebalo da obezbedi sinhronizovano i efikasno postupanje različitih sistema u zavisnosti od potreba konkretne situacije, kao i praćenje postupanja po prijavi.

Koje promene i doprinose Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja biste istakli kada je reč o prevenciji i suzbijanju vršnjačkog nasilja u odnosu na pređašnji period?

Ministarstvo u kontinuitetu radi na unapređivanju zakonske regulative, o tome svedoče poslednje izmene i dopune Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Kako bi pružilo podršku svim zaposlenima u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, Ministarstvo je u saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju izradilo video obuku u cilju povezivanja postojećeg Pravilnika sa preventivnom pedagoškom praksom i postupanjem u situacijama zaštite od nasilja. Ministarstvo je ranije izradilovodič «Ka sigurnom i podsticajnom školskom okruženju»i vodič «Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj dece», u kojima su sabrana višegodišnja iskustva zaposlenih u školama i vrtićima, kao i rezultati sprovođenja  preventivnih programa. Osim toga, u toku su pripreme za realizaciju  nove obuke za savetnike spoljne saradnike na temu upravljanja kriznim situacijama u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.I pored svega urađenog, Ministarstvo nastavlja da afirmiše vaspitnu ulogu škole, kao i da unapređuje veštine zaposlenih u upravljanju kriznim, odnosno stresnim situacijama.

Na koji način, svi zajedno, možemo da radimo na stvaranju bezbednog i podsticajnog okruženja za rast i razvoj svakog pojedinca u školskoj zajednici?

Stvaranje bezbednog i podsticajnog školskog okruženja podrazumeva konstruktivnu  saradnju porodice i škole, podršku lokalne zajednice uz uvažavanje svih specifičnosti lokalne sredine, saradnju različitih institucija, stručnjaka i službi, jer je školska zajednica deo šire društvene sredine.

Zajednički zadatak svih nas jeste da kreiramo okruženje u kojem se sva deca i učenici osećaju prihvaćeno i uvaženo, u kome ih podstičemo da razvijaju svoje potencijale, da međusobno sarađuju, rešavaju probleme i prihvataju različitosti. Mi odrasli dajemo model ponašanja deci i  potrebno jeda toga uvek budemo svesni, jer deca od nas uče kako da ispoljavaju emocije, kako da se ponašaju jedni prema drugima, kako da komuniciraju, prevazilaze nesporazume i poteškoće, kako da sarađuju i rade u timu.Način na koji pričamo o nasilju i drugim rizičnim ponašanjima, način na koji se o tome izveštava u medijima u velikoj meri doprinosi formiranju sistema vrednosti i stavova prema nasilju i reagovanju na tu pojavu.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.