Foto: Freepik
Foto: Freepik
Nastavnik ima višestruku ulogu u razvoju mlade ličnosti. Ona je edukativna u sticanju znanja iz oblasti koja se predaje, ali je, bar jednako važno, edukativna i u sticanju opštih, životnih znanja i veština. Ona je i negujuća, podstičuća i ima snažan uticaj na razvoj mlade ličnosti. Na neki način, uloga prosvetnog radnika je produžena ruka roditeljstva, odnosno ona ključna uloga koja, van porodičnog okruženja, pomaže mladoj osobi da odraste na najbolji način. Upravo zbog toga što odnos nastavnika i učenika utiče na ključne aspekte razvoja, koncept „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“ koji se tiče zdravog roditeljstva (više o tome možete pročitati na linku https://www.unicef.org/serbia/ publikacije/budi-ruka-koja-voli-i-reckoja-sokoli-prirucnik) mogli bismo prevesti u kontekst uloge prosvetnog radnika u razvoju učenika. Taj koncept podrazumeva pet ključnih (5P) celina koje bi bilo važno imati na umu u kontaktu sa učenikom.
Nastavniku uvek može biti od koristi da poznaje razvojne potrebe mladih u školi, da stalno prati kako se njegova komunikacija odražava na učenika (važno je da ne naškodi već da pomogne učeniku) i da bude spreman da stalno unapređuje svoj pristup, da dobro poznaje svoje učenike, da kontinuirano ima na umu njihovu perspektivu (da razume njihove postupke, način razmišljanja, razvojne potrebe) kako bi mogao da bude „korak ispred“ i da uporno i kreativno traži najbolja rešenja (uz adekvatne izvore informacija). Da potraži pomoć ukoliko izazovi i dalje postoje jer opcije postoje − odustajanje kao strategija nije među njima.
Važan preduslov da nastavnik može da pruži pristup koji povoljno deluje na razvoj mlade ličnosti jeste kvalitetan i stabilan odnos koji sa učenicima uspostavlja i održava. A bitan preduslov za to je kontinuitet, kako kontinuitet posvećenosti nastavnika, tako i kontinuitet njegovog prisustva tokom vremena. Važno je mladima obezbediti što veću stabilnost, što se pre svega odnosi na ključnu nastavničku ličnost koja vodi odeljenje, ali i kompletan nastavnički kolektiv koji radi sa odeljenjem. Svaka promena zahteva novu adaptaciju koja predstavlja izazov, pa česte promene mogu dovesti do teškoća uspostavljanja adekvatnog odnosa učenik–nastavnik, doživljaja razočaranja, neizvesnosti i nesigurnosti učenika. Samo nastavnik koji duže prati decu i adolescente može da ih dovoljno upozna da bi mogao adekvatno da prepozna njihove veštine i potrebe, te eventualne promene u ponašanju koje bi ukazivale na problem. S druge strane, jedino kontinuitet kontakta sa nastavnikom omogućava uspostavljanje poverenja kod učenika, koje je izuzetno važno za njihov razvoj, za adekvatno učešće u školskim aktivnostima, ali i za otvaranje nastavniku o eventualnim problemima. Iako nekada nije moguće sprečiti promene nastavnika, važno je da škole obezbede njihov kontinuitet u najvećoj mogućoj meri u kojoj je to izvodljivo i da u slučaju promene pruže podršku i učenicima i novim nastavnicima u povezivanju i adaptaciji.
Veoma je važno ovde spomenuti da, kada govorimo o karakteristikama dobrog nastavnika i o ulozi koju nastavnik ima u formiranju mlade ličnosti, mislimo na sve odrasle osobe koje su u kontaktu sa decom i adolescentima sa ciljem da im pruže neku edukativnu delatnost. Osim nastavnika koji sa mladima provode vreme kada se odvijaju nastava i produženi boravak (za mlađu decu), to se odnosi i na sve one koji decu i adolescente podučavaju vannastavnim aktivnostima (sportski treneri, učitelji umetnosti, predavači u sekcijama i drugim edukativnim aktivnostima), bilo da se one organizuju pod krovom škole ili van nje. Svaka odrasla osoba koja kontaktira sa decom i adolescentima u različitim aktivnostima nosi odgovornost za uspostavljanje adekvatnog odnosa sa njima i uticanje na njihov ne samo intelektualni i motorički već i socioemocionalni razvoj.
Tekst je preuzet iz publikacije “MENTALNO ZDRAVLjE U ŠKOLAMA Zašto je važno, kako prepoznati probleme i kako reagovati”.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.