Stres i sagorevanje nastavnika

Jedan od razloga zbog kojeg je važno usredsrediti se na zdravlje nastavnika jeste to što nastavnici prijavljuju veliki nivo stresa u svojoj profesiji. U mnogim kulturama je zapažena visoka stopa fluktuacije nastavnika (nastavnici koji napuštaju profesiju).

Nastavnici prijavljuju nekoliko zajedničkih izvora stresa:

• veliki broj učenika u razredu;
• izazovno ponašanje učenika;
• neadekvatni resursi i prostor;
• birokratija;
• previše posla i papirologije;
• visoka odgovornost za druge;
• neadekvatno priznanje ili napredovanje;
• jaz između očekivanja nakon obuke i stvarnog radnog iskustva.

Osim stresa, nastavnici vrlo verovatno mogu doživeti vikarnu traumu i sekundarni stres od svojih učenika. Prema Nacionalnoj mreži za traumatski stres kod dece (2008), „svaki edukator koji radi direktno sa traumatizovanom decom i adolescentima podložan je efektima traume“. Vikarna trauma je „emocionalni ostatak ili trag usled izlaganja radu sa onima koji doživljavaju posledice traumatičnih događaja“. Vikarna trauma se može javiti usled rada sa samo jednim učenikom sa traumom ili može biti posledica „kumulativnog“ broja interakcija sa traumatizovanim učenicima.

Mnogi nastavnici prijavljuju sagorevanje, stanje u kojem osoba postaje veoma fizički i emocionalno umorna nakon što je dugo obavljala težak posao. Sagorevanje je višestruki fenomen koji ima tri karakteristike:

• emocionalna iscrpljenost, koja izaziva povećano osećanje naperezanja, napetosti, anksioznosti i frustracije, pa čak i fizički zamor i nesanicu;
• depersonalizacija, koja uključuje osećaj odstranjenosti i odvojenosti od sebe i drugih;
• smanjena lična dostignuća, osećanje da ne postižu ciljeve kao u prošlosti i da ne ostvaruju uticaj, niti mogu da ga ostvare.

Znaci sagorevanja:

• emocionalna utrnulost, osećanje „zatvorenosti“;
• gubitak uživanja;
• nedostatak vremena i energije za sebe;
• osećaj pesimizma ili cinizam;
• često razboljevanje ili umor, bolovi u telu, zabrinutost;
• povećano odsustvovanje sa posla (bolovanja);
• veći problem sa granicama;
• teškoće u donošenju odluka ili donošenje loših odluka.

Nastavnici koji prijavljuju sagorevanje takođe prijavljuju znatno više negativnosti u svojim interakcijama sa učenicima, uključujući sarkazam, agresivnost i negativno reagovanje na greške.

Tekst je preuzet iz publikacije “MENTALNO ZDRAVLjE U ŠKOLAMA Zašto je važno, kako prepoznati probleme i kako reagovati”.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.