Odnos između roditelja i deteta počinje da se formira odmah nakon rođenja deteta.
Osećaj bezbednosti i voljenosti u porodici čine osnov za stvaranje pozitivne slike o sebi kod deteta (to je neophodan element za sreću kada odrastu). Vaspitanje, dakle, započinje već posle detetovog rođenja.
O vaspitanju u strogom smislu reči počinjemo govoriti posle navršene prve godine. U to vreme prvi put se javlja potreba za postavljanjem ograničenja detetu, to je period kada dete počinje samostalno da se kreće.
Dok istražuje okolinu, dete se prvi put susreće sa ograničenjima koja počinju da postavljaju roditelji.
Pored toga, u tom uzrastu mališani već mogu razumeti i poštovati neka ograničenja. Tada je ključno objasniti detetu kako treba da se ophodi prema vršnjacima, roditeljima, drugarima, braći i sestrama i kako da se ponaša primerno. Takođe, roditelj treba da bude pravi primer detetu kako ne bi došlo do momenta gde dete usled "zapuštanja" u vaspitanju postaje izvršilac nasilja u budućnosti.
Pedagog Jelena Jović objasnila je na koji način roditelji mogu da podržavaju rast i razvoj svog deteta, kako ono ne bi odraslo u osobu koja vrši nasilje. Budući da je rad sa decom koja su pokazivala različite oblike nasilja, pokazao da najčešće ta deca imaju poteškoće u funkcionisanju porodičnog sistema.
- Dakle, sve polazi iz porodice. Roditelji su glavni modeli na koja se deca ugledaju. Kada u porodičnom sistemu stvari ne funkcionišu to kod dece stvara osećaj nesigurnosti i potištenosti. Potom oni to prenose na odnose u školi i sa vršnjacima.
Najvažnije je da roditelji svojim ličnim primerom budu najbolji uzor za svoju decu na koji će se oni ugledati.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.