Dečji psihijatar Tijana Antin Pavlović je odgovorila koji su to oblici roditeljstva koji negativno mogu da utiču na dete, čak i da izazovu depresiju kod dece.
Oblici roditeljstva koji izazivaju ili mogu da izazivaju depresivne probleme kod dece jesu, pre svega, autoritarno, permisivno i izbegavajuće. Kod autoritarnog roditeljstva postoje visoki zahtevi. Jako se puno očekuje od deteta, ne postoji pravo na grešku. Greške se vrlo često kažnjavaju, nekada i surovo i fizički. I postoji onaj moto – ja sam ti roditelj, ja odlučujem za sve, ti se ništa ne pitaš i nema nikakvog dijaloga i biće onako kako ja kažem. Pored toga, ono što nedostaje u takvom roditeljstvu, nedostaje ili postoji vrlo malo, zapravo manjak podrške, manjak brige, manjak iskazivanja ljubavi. I deca koja odrastaju u takvoj atmosferi, zaista mogu da razviju jedan nizak nivo samopouzdanja, osećaj da nisu dovoljno dobri, da stalno treba više, i u tom smislu mogu otići u depresivni poremećaj.
Permisivno roditeljstvo je potpuna suprotnost autoritarnom roditeljstvu. Kod permisivnih roditelja sve može. Nema doslednosti ili je minimalno ima, granice nema. Moto je – dete je, može da radi šta hoće, hajde da ga volim, samo ljubimo, mazimo i pazimo. I ne samo to, kod permisivnog roditeljstva postoji nizak stepena zahteva za odgovornost, za samokontrolu itd. I naravno, detetu je u takvom roditeljstvu mnogo lepo, sve se može, ali u jednom trenutku dete izađe iz te porodične sredine, odlazi u vrtićku grupu u predškolsku, u školu, gde postoje određena pravila, gde se nešto traži od njih, gde postoji oređena vrsta odgovornosti, i dete iz jednog miljea odlazi u drugi milje, gde prosto ne ume da pliva, da kažem, nekim povećanim zahtevima, pravilima i granicama, i može da okine ka depresiji i ka nekim drugim problemima mentalnog zdravlja, ne samo ka depresiji.
Imamo izbegavajuće roditeljstvo, kod kog roditelj zapravo brine o detetu, ali najviše o njegovim fiziološkim potrebama. Da je sito, da je obučeno, da je tu i to je to. Takav roditelj je indiferentan roditelj, emocionalno nedostupan detetu. Tu je, ali mu zapravo ništa ne pruža u socijalnom ili emotivnom smislu i takvo dete isto, zapravo stvara jednu lošu sliku o sebi, da nije dovoljno dobro, jer dete uvek misli da je problem u njemu, ne u roditelju.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.