Pojmovi koje moramo znati kako bismo prepoznali i sprečili nasilje

Nasilje se kao tema, nažalost, javlja sve češće i u svim oblicima. Bilo da je reč o vršnjačkom nasilju u školi, u porodici ili bilo kojoj drugoj situaciji.

Postoje razne vrste nasilja. Neki su okom vidljivi, kao što su modrice ili druge povrede na osnovu kojih jasno možemo zaključiti da se nešto dešava, i pomoći, kako sebi, tako i osobi koja je žrtva nasilja. Međutim, ponekad se nasilje može javiti u oblicima koji su mnogo bolniji, a teži za videti, kao što je npr. verbalno nasilje, nasilje zbog različite kulture, vere, nacije, porekla, boji kože i mnogi drugi primeri.

Da bi mogli da prepoznamo prve znakove koji ukazuju na verbalno nasilje koje se dešava nama, ili bilo kojoj drugoj osobi iz okruženja, moramo da poznajemo i termine koji nam govore da se verbalno nasilje dešava, i da ga moramo sprečiti.

Katarina Ivanović, ped.savetnik i profesor filozofije objasnila je sažeto osnovne termine nasilja koje moramo znati, kako bi isto i sprečili:

Sloboda izražavanja - Prema evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, član 10 definiše ovaj pojam ovako: „Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Predrasude - Pojam predrasuda obuhvata negativne sudove ili mišljenja o nekoj osobi, društvenoj grupi ili pojavi koji se ne zasnivaju na istinitom iskustvu niti na razumnim dokazima. Postoje stavovi bazirani na predrasudama ali i delovanje bazirano na predrasudama.

Stereotipi - Prema definiciji stereotipi su pojednostavljene i neopravdane generalizacije koje se zasnivaju na minimalnom poznavanju određenih pojava ili grupa. Stereotip počiva na uverenju da pripadnici neke grupe poseduju određene osobine koje su samo njima svojstvene i po kojima se razlikuju od drugih, kao i da te osobine imaju svi pripadnici date grupe. Stereotipi se mogu ispoljiti prema svim društvenim grupama i kategorizacijama ljudi: prema zanimanju, nacionalnosti, veri, polu, rasi, seksualnoj orijentaciji, društvenoj klasi, socijalnom statusu i td. Treba reći da stereotipi mogu biti „pozitivni“ ili „negativni“, i da su i jedni i drugi bazirani na neznanju i netačnim pretpostavkama kao i da podjednako doprinose neistinitim, nepotrebnim i u suštini negativnim društvenim podelama.

Interkulturalnost - Pojam interkulturalnosti predstavlja mogućnost uspostavljanja odnosa između grupa koje pripadaju različitim kulturama, zatim odnose razmene i ravnopravne komunikacije među kulturnim grupama, koji se razlikuju po kriterijumima kao što su etnička pripadnost, religija, jezik ili nacionalnost, i izražava verovanje da se ljudi putem kontakata obogaćuju i razvijaju, podrazumevajući kao osnovne upravo ove vrednosti u interkulturalnom procesu: poštovanje, dijalog i razumevanje.

Multikulturalnost - Označava postojanje više različitih kultura koje žive jedne pored drugih na istom prostoru u pasivnoj koegzistenciji bez mnogo interakcije između sebe i negujući sopstvenu kulturu neometano.

Diskriminacija - Pojmom diskriminacija definišemo negativne pojave u društvu kao što su: isključivanje, odvajanje, različito postupanje prema pojedincima ili grupama samo zbog toga što su prema nekom kriterijumu (objektivno ili subjektivno) „različiti“; primeri kategorija prema kojoj osoba ili grupa može biti diskriminisana jesu slični kao i u slučaju stereotipa, obrazac oblikovanja pogrešnog poimanja istine je isti, a to su, rasna diskriminacija, nacionalna, polna ili rodna pripadnost, socijalni status, seksualna orijentacija, starosna, religijska ili čak bračni status.

Tolerancija - Pojam tolerancije u najširem smislu predstavlja sposobnost dijaloga sa drugim uz mogućnost razumevanja i prihvatanja različitosti u odnosu na naš položaj, stav ili mišljenje. Tolerancija znači poštovanje drugog i priznavanje prava na različitost. Drugi nas svojom različitošću oplemenjuje, čini nas boljim i širi naše vidike. Ipak, tolerancija ne znači pasivno prihvatanje, ni trpljenje razlika. Ona je spremnost na dijalog i potreba za dubljim razumevanjem, nenasilna i ljubazna komunikacija koja izrasta iz elementarne ljudske potrebe za društvenošću i prijateljskim okruženjem.

Kulturni diverzitet ili raznolikost - je prihvatanje i poštovanje razlika među verskim, etničkim i drugim grupama koje ne dele iste vrednosti i životne stilove, odnosno neinsistiranje na asimilaciji u dominantnu kulturu.

Identitet - Identitet je višeznačni pojam i predstavlja slojevitu strukturu značenja. S jedne strane identitet je vrlo lična kategorija i predstavlja ono što mi jesmo u svom najdubljem određenju, zatim imamo nametnuti identitet, etnički, stečeni, nasleđeni, promenjivi i tako dalje. Ali uvek kada se vratimo na pitanje: Ko sam ja? Zašto se identifikujem sa ovom grupom, ili kako da sam baš talentovan za ovu vrstu igre ili veštine, nalazimo se na pragu iskonskog promišljanja o sebi, što predstavlja identitet. Identitet je uvek društvena, a ne biološka kategorija. On obuhvata naše stavove, elemente razvoja u okruženju, društvenu situaciju i pogled na svet i veoma je značajan pokretački motiv čoveka kroz čitavu istoriju.

Ksenofobija - Pojam koji predstavlja strah i nepoverenje prema nečemu što se doživljava stranim i nepoznatim, pre svega prema ljudima koji se na neki način mogu doživeti kao pripadnici neke druge grupe.

Rasizam - Pojam koji predstavlja vrstu mržnje koja se bazira na pretpostavci da postoje biološki različite rase ljudi, te da su neke rase superiornije u odnosu na druge rase.

Govor mržnje - je svaki oblik izražavanja koji podstiče, promoviše, opravdava ili poziva na netoleranciju, diskriminaciju, neprijateljstvo, mržnju i nasilje ili koji zastrašuje, vređa ili omalovažava pojedinca ili grupu.

Animozitet - Neprijateljsko raspoloženje prema nekoj osobi, društvenoj grupi ili zajednici.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.