Pomozite detetu da prevaziđe anksioznost

Odrasli nisu jedini koji se suočavaju sa anksioznošću zahvaljujući pandemiji koronavirusa. Deca su ta koja se suočavaju sa više izazova nego ikada pre, jer se susreću sa učenjem na daljinu, zastrašujućim vestima i gotovo stalnim osećajem nedostatka aktivnosti i druženja sa vršnjacima. Da biste zajedno prevazišli moguću anksioznost, otkrivamo pet načina koji će pomoći deci da se izbore sa strepnjama za vreme koronavirusa.

1. Pronađite dobre vesti

Da bismo se borili protiv svakodnevnih loših vesti kojima smo preplavljeni, neophodno je pronalaženje onih dobrih, koje ćemo podeliti sa decom. Potražite primere lepih vesti u prirodi, otkrijte deci nove vrste ptica, biljaka ili životinja. Kasnije neka priču pretoče u crtež. Na taj način podstiče se kreativnost i skreću se misli sa loših stvari. Kolektivno traženje i deljenje dobrih vesti pomoći će svima da ostanu pozitivni i pronađu sreću u sitnicama.

2. Uspostavite rutinu

Kada izgubimo osećaj za rutinu i naviku, često se možemo osećati uznemireno. Ovo se posebno odnosi na decu kojima je potrebna sigurna zona, komfor rutine i pethodno ustanovljen redosled aktivnosti. Postavljanje jasnog rasporeda na tabli ili liste zalepljene na frižider može biti vrlo korisno. Na taj način deca imaju uvid u sve što ih očekuje narednog dana ili tokom cele nedelje. Izbor jednog posebnog zadatka ili aktivnosti koju ćete svakodnevno dodati u raspored takođe daje deci dodatni povod za radovanje. Širok spektar zajedničkih aktivnosti kreće se od pečenja kolačića do gledanja porodičnog filma, a na vama je da odaberete omiljenu.

3. Ograničite deci vreme provedeno na internetu

Svi smo prinuđeni da gledamo u ekrane i provodimo vreme na internetu više nego ikada pre. Nove generacije se rađaju digitalno pismene, pa je teško sprečiti da do njih dođu novosti, tužne priče i uznemirujući video sadržaji. Da bi se to izbeglo, neophodno je razgovarati sa decom i podići im svest o opasnostima interneta. Čak i ukoliko smatrate da je vaše dete dovoljno zrelo da prima većinu vesti, setite se da je trenutno težina svakodnevnih informacija često i odraslima nepodnošljiva.

4. Budite otvoreni sa decom

Da bi se komunikacija normalno razvijala neophodno je biti iskren sa decom. Ipak, treba izbeći krajnosti između pretvaranja da je sve u redu i sa druge strane dramatizovanja loših vesti kojima smo prezasićeni. Razgovarajte sa decom i pitajte ih za mišljenje. Tako ćete saznati šta bi ih razveselilo i šta možete da učinite kako bi se cela porodica osećala bolje. Ukoliko ste vi otvoreni sa njima, i deca će vremenom početi da otkrivaju svoja osećanja, misli, strepnje.

5. Ostanite aktivni zajedno

Briga o sebi je važnija nego ikada pre. Iako je uvek teško uklopiti u raspored, fizička aktivnost je od presudnog značaja za zdravlje cele porodice. Uklonite stres dugim šetnjama ili porodičnom igrom u prirodi. Isprobajte virtuelni čas joge ili zumbe. Fizičkim treningom pomažete ne samo telu, već i umu, pa ćete se svi kolektivno osećati bolje. 

Savet za prosvetne radnike

Povratak u školu ove godine izgleda pomalo drugačije. U skladu sa epidemiološkom situacijom učenici pohađaju nastavu lično, prate je od kuće ili po smenama kombinuju i jedno i drugo. Izgradnja sigurnog okruženja jedan je od načina da se učenicima pruži podrška kako bi mogli da postignu maksimum kada je reč o obrazovanju. Isti principi za stvaranje sigurne učionice u školi važe i za onlajn učionice. Uspostavljanje kulture poštovanja pomaže svakom učeniku da se oseća dobrodošlim – i lično i na mreži.

Prosvetni radnici kao i roditelji imaju ključnu ulogu u edukaciji dece, ali i prevenciji nasilja. Kada govore o očekivanjima, nastavnici bi trebalo da koriste pozitivne izraze o dužnostima učenika, umesto da pominju zabrane i šta učenici ne bi trebalo da rade. Njihov zadatak je da prenesu znanje i podsticajno utiču na učenike, a one najbolje i da nagrade. Ukoliko dete pokaže promišljenost, poštovanje prema vršnjacima, odraslima, i školi uopšte, zaslužuje pohvalu ili dodatni podsticaj.

Iako bi većina pomislila da se sve navedeno podrazumeva, nažalost nije tako. Da bi decu izveli na pravi put neophodno je da kulturu razgovora negujemo od najmlađeg uzrasta. Na taj način, izrašće u zdrave i obrazovane mlade ljude pune poštovanja, koji ne poznaju jezik nasilja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.