Pomozite i verujte svom detetu kada vam kaže da trpi vršnjačko nasilje

Saznanje „da vam neko maltretira dete“ mnoge roditelje toliko razljuti da požele momentalno da odu u školu i odmah „srede stvari“. Ali, to nije uvek dobro rešenje.

Kako navodi i objašnjava doktorant preventivne medicine Nikola Savić, kada vam se dete požali da trpi bilo kakav oblik vršnjačkog nasilja, bitno je reagovati na vreme i u skladu sa protokolom.

Ovo su samo neki od saveta:

Na nasilje ne odgovarajte nasiljem - Prvo savladajte svoj bes jer vaše dete usvaja obrasce ponašanja od vas! Da bi se vaše dete suprotstavilo nasilju, potrebna mu je vaša pomoć.

Razgovarajte s detetom - Vaše dete kaže da trpi nasilje. Za to je trebalo mnogo hrabrosti. Uvažite tu hrabrost.

Ozbiljno shvatite svaki nagoveštaj problema - Već mu je dovoljno teško jer treba da kaže da je zlostavljano.

Verujte svom detetu - Iako njihov doživljaj može biti subjektivan i pristrasan, deca vrlo retko lažu o tome.

Razuverite svoje dete - Deca su često uplašena ili zabrinuta za osećanja odraslih i boje se da ih neće više voleti, da će biti ljuti zbog toga što im se dogodilo ili da to neće moći da podnesu. Pokažite da ste dovoljno snažni da čujete od njega što mu se dogodilo.

Ne kritikujte dete čak i ako se ne slažete s načinom na koji se vaše dete nosi sa situacijom.

Saslušajte svoje dete - Pažljivo slušajte šta vam vaše dete govori o nasilju. Ne tražite da kaže više ukoliko nije spremno. Recite detetu da ste tu za njega, da vam je drago što vam se poverilo i da je vrlo hrabra odluka da priča o tome. Pitajte ko se nasilno ponaša prema njemu/njoj, kada i gde se to događalo. Saznajte što više - može li vaše dete da imenuje drugu decu ili odrasle koji su bili prisutni (ako ih ima).

Ne krivite dete koje je trpelo nasilje.

Ne pretpostavljajte da je vaše dete učinilo nešto što je izazvalo nasilje. Ne recite: „Čime si izazvao takvu reakciju?“

Saosećajte s vašim detetom - Vrlo je važno onome ko trpi nasilje reći da nije kriv za to što se dogodilo i da vam je drago što je imao hrabrosti da vam se obrati. Naime, veoma često se dešava da se kod dece razvije uverenje da sami provociraju i navode osobu da prema njima bude nasilna, pa zbog toga ne prijavljuju nasilje (to je veoma često kod incesta i seksualnog zlostavljanja). Iz tog uverenja razvijaju osećanje krivice koje ih još više sputava u oglašavanju i prijavljivanju nasilja.

Ne recite svom detetu da ignoriše nasilje, tj. da se pravi da ga ne primećuje - Dete to može razumeti kao da ćete i vi njega ignorisati ako je nasilju izloženo. Imajte na umu sledeće: da je vaše dete bilo u stanju da „jednostavno ignoriše“ nasilje, verovatno vam ne bi ni reklo. Često pokušaj ignorisanja nasilja omogućuje da nasilje poprimi ozbiljnije razmere, da duže traje i da dete više pati jer nema razumevanje najbližih.

Razmislite šta ćete učiniti, ali ne obećavajte da će sve i odmah biti u redu - Nemojte samo reći: „Sve će biti u redu, prebrodićeš ti to.“ Dete vam se obraća za pomoć, a vi, možda, nemate „prave“ odgovore ili ne znate kako da reagujete.

Ne podstičite osvetu nasiljem („Samo i ti njega/nju udari!“ ili „Vrati im!“) - Udaranje drugoga verovatno neće rešiti problem, a vaše dete može biti kažnjeno i izloženo još žešćem nasilju. Situacija se time može samo višestruko pogoršati.

Obavezno i uvek pitajte dete šta ono misli - Uverite dete da ćete razmisliti o tome šta sve treba preduzeti.

Sarađujte sa školom

• Dogovorite se oko sastanka u školi.
• Kontrolišite svoja osećanja.
• Navodite činjenice o događaju/događajima (ko, šta, kada, gde i kako).
• Pozovite učitelja ili razrednog starešinu i objasnite razlog svoje zabrinutosti.

Ukoliko ne nailazite na razumevanje, tragajte za osobom u školi koja će vam verovati, koja će vaše strahove ili sumnje da je vaše dete doživelo ili počinilo nasilje prihvatiti sa ozbiljnošću. To može biti pedagog ili psiholog škole ili neki drugi nastavnik/profesor sa kojim vaše dete ili vi imate dobar kontakt.

Ne odustajte i ne sumnjajte u sebe i svoje dete, vaš strah je realan kao vaše osećanje čak i kada nema realnih osnova za njega. Zato je važno da istrajete u nastojanju da ga proverite, odbacite ili potvrdite. Naglasite da ste za dobro vašeg deteta i dobro drugih učenika spremni da sarađujete sa školom na iznalaženju rešenja problema.

• Preventivne intervencije počinju delovanjem multidisciplinarnog tima. Potrebno je na vreme identifikovati vršnjačko nasilje i na vreme adekvatno reagovati, prema protokolu. Svaka tvrdnja deteta treba da se shvati krajnje ozbiljno, jer pravovremeni odgovor sprečava dete koje je doživelo neki oblik nasilja da se osveti ili postane i samo nasilnik – zaključuje Savić.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.