PORODIČNO NASILjE I ŠTA SA DECOM, PREPOZNAVANjE SIMPTOMA, DA LI JE DETE IZLOŽENO PORODIČNOM NASILjU

Zorica Veljković, diplomirani psiholog savetnik-spoljni saradnik za zaštitu od nasilja u Školskoj upravi Zaječar objašnjava šta je porodično nasilje i na koji način prepoznati da ga dete trpi.

Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zameravivanje ( ''Sl.glasnik RS'', br 46 od 26. juna 2019, 104 od 31.jula 2020. ), između ostalog predviđeno je : ,,ako postoji sumnja ili saznanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju deteta i učenika u porodici, direktor bez odlaganja obaveštava policiju ili javnog tužioca, koji preduzimaju dalje mere u skladu sa zakonom''.

Kako škola može da prepozna rizik ili prisustvo izloženosti porodičnog nasilja ?

       Učenici, pored svojih porodica, najviše vremena provode u školi.  Prosvetni radnici su ti, koji na osnovu neposredne opservacije ( opažanja ponašanja, izgleda i drugih indikatora ), razgovora, ili kroz neki grupni rad, mogu doći do saznanja  da se nešto dešava sa detetom ili u njegovoj porodici.

Ne zaboravimo da se godinama unazad nasilje u partnerskim , a posebno porodičnim vezama, ignorisalo, tolerisalo, ćutalo o tome ( ''ćuti i trpi....ne pričaj...to je sramota ....'').  Iako je u današnje vreme ovaj vid nasilja zakonski je regulisan,  i kao takav smatra se zabranjenim ponašanjem, i dalje se dešava!

       U radu sa mladima bitno je ukazati na to da nasilje u partnerskoj vezi, ili porodici nije posledica zloupotrebe određenih psihoaktivnih supstanci zloupotreba alkohola, droga  ( npr. moj otac je mnogo dobar čovek kad ne pije, a pije svaki dan..) teške naravi, karaktera  ( '' ma on je takav/takva, šta se tu može'' ).

Nasilje u porodici je SVESNA I NAMERNA AKTIVNOST KOJOM OSOBA KOJA ČINI NASILjE POKUŠAVA DA ODRŽI I DEMONSTRIRA MOĆ.  NASILjE JE IZABRANO PONAŠANjE!!!!

KAKO MOŽEMO DA PREPOZNAMO DA JE NEKO DETE ILI UČENIK IZLOŽEN PORODIČNOM NASILjU?

Prilikom prepoznavanja rizika od nekog vida porodičnog nasilja ( fizičko, psihičko, seksualno, zanemarivanje ), ili direktne izloženosti porodičnom nasilju, sagledavamo celokupnu sliku deteta ili učenika. To znači  da opažamo fizičke, psihičke i ponašajne promene kod deteta, koje nisu posledica nekog drugog medicinskog stanja ili poteškoće.

U Priručniku o primeni opšteg protokola navedeno je sledeće: prilikom prepoznavanja da li se radi o zlostavljanju i zanemarivanju, potrebno je sagledati sve postojeće činjenice i celokupnu situaciju deteta i njegove porodice, s obzirom na to da ne postoje specifični znaci i simptomi na osnovu kojih se sa potpunom sigurnošću može tvrditi da se radi o zlostavljanju/zanemarivanju deteta.

Neki od pokazatelja da je u porodici prisutno fizičko nasilje nad detetom  mogu biti:

- prelomi i modrice ( posebno ako su učestali, i bez jasnih, konkretnih obrazloženja ). Modrice koje se mogu primetiti na detetu mogu biti u obliku: ujeda zubima, u obliku štapa, šake, opekotine od cigareta, modrice nastale udarcima određenim predmetima.

- različite povrede bez adekvatnog , nejasnog objašnjenja ( ozbiljne i neobične povrede )

- opekotine, ogrebotine po rukama, šakama, nogama, licu, ožiljci i sve to bez adekvatnog objašnjenja ( kako su nastali, kada su nastali )

- Neki od pokazatelja da je u porodici prisutno psihičko i emocinalno nasilje nad detetom mogu biti:

1. Bihejvioralne odnosno promene u ponašanju, promene koje nisu posledica određenog razvojnog doba ili nečega što se medicinski može obrazložiti.

Promene u ponašanju najčešće može biti u vidu: povlačenja, pojačane agresivnosti ili autoagresivnosti.

Dakle, kod deteta ili učenika mogu se primetiti  promene u ponašanju, odnosno dolazi do manifestacije određenih postupaka, koji nisu do tada bili prisutni u repertoaru ponašanja.

    Kod određene dece može doći do regresije, bilo na nivou ponašanja ( eneureza, enkopreza ), bilo na nivou emocija ( histerično, burno ispoljavanje emocija, učestala plačljivost, izražen strah  ).

    Regresija ( psihološki pojam ) označava mehanizam odbrane koji podrazumeva vraćanje unazad, odnosno vraćanje na raniji stadijum razvoja ( npr. kada 14 godišnjak  ponovo počne da mokri u krevet ).

   Svako ponašanje ili manifestacija emocija koja odstupa od razvojnog stadijuma deteta može ukazivati da se nešto dešava: pojavljivanje preteranih strahova kojih nije bilo, naglo i burno ispoljavanje emocija-posebno besa, stalna zastrašenost. Naravno, kada govorimo o ovim znacima uvek treba proveriti da li postoji neka organska osnova, u tom slučaju, govormo o nečem drugom.

  Učenik se u školi ne ponaša uobičajeno-dolazi do pada školskog postignuća, povlačenja iz vršnjačkih i drugih socijalnih relacija, ili sa druge strane, javlja se učestalo ometanje nastave, ili pak odustvo –''učenik kao da nije tu, a jeste''.  Povređivanje i samopovređivanje ( ukoliko nisu simptomi određenih  stanja koja se medicinski mogu obrazložiti ); takođe se mogu javiti kao posledica psihičkog i emocipnalnog nasilja u porodici.

Izloženost porodično nasilje može dovesti i do sledećih pojava

-bežanje od kuće

-prerana udaja  ( ...''samo da se sklonim iz kuće...'' )

-krađe i delikventnog ponašanja ( postupci koji ranije nisu bili prisutni u repertoaru ponašanja učenika ).

Neki pokazatelji da je u porodici prisutno zanemarivanje deteta mogu biti:

• higijenski zapušteno dete/učenik: odeća ili obuća koji su konstantno prljavi, odeća ili obuća koju dete nosi je neprikladana u odnosu na godišnje doba i njegov uzrast, svakodnevno dete nosi istu odeću ili obuću, ( iako roditelji imaju mogućnosti da detetu obezbede adekvatne odevne predmete ) deca su često neumivena, prljavih ruku, kose, pokvarenih zuba, neprijatnog zadaha ili mirisa. Može doći do pojave vaški, šuge, ekcema.
• ukoliko ne postoji realan medicinski razlog, simptomi zanemarenosti mogu biti: neuhranjenost deteta, gojaznost deteta ( ova dva siptoma obavezno moraju biti medicinski proverena, odnosno, da li je razlog tome hormonalni poremećaj, neki vid psihosomatike itd )
• odbijanje od strane roditelja/zakonskih zastupnika deteta/učenika da, dete odvedu na sistemtske i lekarske preglede
• ukoliko dete ne napreduje fizički, odnosno nema napretka u rastu i razvoju zbog neadekvatne ishrane, ili u pojedinim situacijama nedovoljne ishrane.
• različite vrste povreda, usled nedovoljno adekvatne, ili usled potpunog odustva brige o detetu ) nadgledanje i briga o deteta u svakodnevnim životnim situacijama.

U  priručniku za primenu opšteg protokola za zaštitu dece  od zlostavljanja i zanemarivanja koncizno je dat opis o vrstama zanemarivanja deteta od strane porodice.

,,Fizički pokazatelji zanemarenosti su: stalna glad, loša higijena, neodgovarajuće oblačenje, stalno odsustvo nadzora, stalan zamor ili odsustvo pažnje itd. Pokazatelji u ponašanju deteta koji bi ukazivali na zanemarivanje: kašnjenje govora, kašnjenje perceptivno-motornog razvoja, slaba kontrola impulsa, nisko samopoštovanje, apatičnost itd. ( preuzeto iz PRIRUČNIKA )

U PORODICAMA U KOJIMA POSTOJI ZANEMARIVANjE, ONO JE OPŠTE I OBIČNO POGAĐA SVU DECU. ZANEMARENA DECA ČEŠĆE POSTAJU ŽRTVE FIZIČKE I SEKSUALNE ZLOUPOTREBE!

Postoje pokazatelji  koji mogu ukazivati na sumnju da se dešava zanemarivanje deteta od strane roditelja:

• Dete ima konstantne fizičke bolove, trpi znakove određene bolesti, roditelj ne reaguje, niti traži adekvatnu medicinsku pomoć
• Konstantna lična nehigijena ( izgleda, odevnih predmeta )
• Dete koje je prepušteno samo sebi ( često je samo na ulici, parku, autobuskim stanicama, itd )

U školi  je pre svega nakon otkrivanja ovog vida nasilja:

• Bitno je uspostaviti odnos poverenja sa učenikom koji je bio izložen nekom vidu porodičnog nasilja
• Razgovor sa detetom treba biti prilagođen njegovom uzrastu i individualnim karakteristikama.
• Poželjno je i efikasnije u procesu razgovora koristiti pitanja otvorenog tipa umesto DA/NE.
• Ne govoriti detetu da znate kako mu je, kako se oseća
• Ne obećavati detetu ono što se ne može ispuniti.

DECA KOJA SU BILA IZLOŽENA PORODIČNOM NASILjU INDIREKTNO ILI DIREKTNO NAUČILA SU DA NE VERUJU ODRASLIMA. ZATO JE UVEK PRVI KORAK JE USPOSTAVLjANjE ODNOSA POVERENjA I SIGURNOSTI.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.