Potencijalni izazovi u saradnji škole s roditeljima i kako ih prevazići

Roditeljima često nije prijatno da čuju da njihovo dete krši pravila ponašanja, da se ponaša nasilno, da svojim ponašanjem ugrožava vršnjake i/ili odrasle. U tim situacijama može se desiti da roditelj reaguje neadekvatno i nekonstruktivno i zbog toga se mora postupati veoma pažljivo.

Najpre pokušajte da se decentrirate i „uđete u cipele” roditelja, sagledate situaciju iz njegovog ugla. Možete početi tako što ćete naglasiti svoju posvećenost stvaranju pozitivne atmosfere u učionici, kojoj doprinosi da svaki učenik zna da ga drugi cene i prihvataju, da je bezbedan i da može slobodno da uči.

Zatim ispričajte šta se sve čini u školi u cilju stvaranja sigurnog i podsticajnog okruženja za učenje i razvoj, koje sve preventivne aktivnosti škola preduzima kako bi zaštitila učenike od vršnjačkog nasilja.

Ispričajte roditeljima o lepom ponašanju koje ste primetili kod njihovog deteta. Zatim recite roditeljima da ste u školi primetili neke oblike ponašanja koji bi mogli da ukazuju na to da se njihovo dete ponaša nasilno prema drugima ili se možda kreće u tom pravcu i da vam je potrebna njihova pomoć u tumačenju takvog ponašanja.

Pitajte ih jesu li primetili neke znakove drugačijeg ponašanja koji bi ukazivali na to da dete ima problem.

U većini slučajeva roditelji dece koja imaju problema u ponašanju veoma su zabrinuti za svoju decu. Želeli bi da njihova deca budu prihvaćena, da se snalaze u društvu, da steknu prijatelje, da razviju pozitivne osobine kao što su tolerancija, saosećanje, empatija. Prenesite roditeljima svoje uverenje i procenu da svako dete ima kapacitet da se menja i razvija određene veštine i da jedino zajedno možete preusmeriti neželjeno ponašanje deteta. Na isti način je potrebno da se ponašate kad je u pitanju dete koje trpi nasilje ili je pretrpelo nasilje vršnjaka. Potrebno je stupiti u kontakt s njegovim roditeljima i na isti način obaviti razgovor, imajući u vidu da one koji trpe nasilje u većini slučajeva prati osećanje krivice, te im moramo pomoći da se oslobode ovog neprijatnog emotivnog stanja.

Svrha sastanaka s roditeljima trebalo bi da bude prepoznavanje znakova upozorenja, postizanje dogovora da svi treba da sarađuju kako bi se pomoglo učeniku: nastavnik, učenik, stručni saradnik u zajedničkom pronalaženju najboljeg rešenja za dete, ali i da roditelji budu podstaknuti da sarađuju s vama za dobrobit deteta, a ne da osećaju kao da se škola „namerila” protiv njihovog deteta.

Roditeljima treba saopštiti da nasilno ponašanje nije dozvoljeno i da se kosi sa školskim pravilima. Saopštite im predviđene sankcije određene za takvo ponašanje. Imajte na umu i sledeće:

• „ Roditeljima treba da bude jasno zašto dolaze u školu;
• „ Voditi računa o poverljivosti razgovora s roditeljima;
• „ Obezbedite adekvatan prostor za razgovor;
• „ Nikada nemojte žuriti i biti nestrpljivi;
• „ Imajte na umu da roditelj uvek reaguje emocijom, te je potrebno da najpre kažete nešto lepo o detetu, potom iskažite šta je po vašem mišljenju potrebno menjati i na kraju iskažite uverenje da ćete zajedno naći rešenje;
• „ Kada planirate roditeljski sastanak uvek vodite računa o temama i da li su roditelji zainteresovani za to, vodite računa o obrazovanju roditelja, o njihovim ličnim i profesionalnim kompetencijama;
• „ Budite partner s roditeljima u vaspitanju njihove dece, a ne neko ko je „preko puta”.

Još korisnih saveta za škole možete da pronađete u vodiču "Ka sigurnom i podsticajnom školskom okruženju".

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.