Prevencija predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju

Da bismo postali društvo u kome svaki čovek ima jednaka prava i mogućnosti, bez obzira na individualne razlike, inkluzija predstavlja jedan od modela za to.

Međutim, potrebno je prvo menjati lične stavove o ovoj temi. Stavovi o osobama sa smetnjama u razvoju ili o osobama sa invaliditetom nisu urođeni, već naučeni kroz predrasude i neznanje drugih. Promena usvojenog mišljenja ili stava je složen i dugotrajan proces, koji se zasniva na znanju i iskustvu.

Najveći napredak postiže se kod rane socijalizacije, još u predškolskom periodu. U vrtiću se stvaraju uslovi u kojima će doći do integracije između dece sa smetnjama i bez smetnji u razvoju. Polazi se od stavova da svako dete želi biti voljeno i osećati pripadnost. U grupi deca pospešuju svoju komunikaciju i socijalizaciju.

Više o ovoj temi govorila je i master defektolog i porodični terapeut Suzana Miković koja objašnjava da o deci sa smetnjama u razvoju, ali i njihovih vršnjaka moramo razvijati empatiju i dobar odnos od malih nogu, priča, socijalizacija i dobar primer su ključ uspeha kada je reč o razbijanju predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju.

- Još od ranih socijalnih interakcija u porodici a potom i u široj društvenoj sredini potrebno je podsticati i edukovati decu na usvajanje znanja i veština tolerancije na  različite potrebe i načine funkcionisanja. To znači da decu treba učiti uvažavanju ličnosti i vrednosti drugog bez obzira na razlike ili specifičnu podršku koja mu je potrebna u ostvarivanju potreba.

U pogledu kolektivnog ili grupnog konteksta deca još u predškolskim ustanovama počinju da uočavaju razlike i tada je potrebno raditi na socijalno-emocionalnoj kompetenciji, razvijanju empatije i predstavama šta znači prijateljstvo i solidarnost kroz sadržaje koji su prilagođeni deci dodaje Miković.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.