Psiholog objašnjava kako prepoznati da je dete pretrpelo zlostavljanje?

Što više saznajemo o nasilju nad decom, sve je jasnije da rešavanje tog problema predstavlja moralni imperativ. Izloženost nasilju, bilo kratkoročno ili dugoročno, ostavlja isključivo negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje. Podaci takođe ukazuju na činjenicu da čitavo društvo ispašta kada deca pate na ovaj način.

U skladu sa tim, ovaj problem treba tretirati kao suštinski društveno-ekonomski, a ne samo moralni.

Nasilje nad decom može da se manifestuje u različitim oblicima: fizičkim, psihičkim i seksualnim. Izloženost nasilju u detinjstvu ostavlja višestruke posledice. Utvrđivanje uzročno-posledične veze između nasilja i njegove posledice ponekad je dodatno komplikovano zbog drugih faktora.

Na primer, kada se razmatra odnos siromaštva i nasilja nad decom jasno je da između te dve pojave postoji veza, ali nije sasvim jasno kakva. Kod dece rođene u siromaštvu postoji veća verovatnoća da će biti žrtve nasilja u detinjstvu što automatski povećava njihove izglede da i u zrelom dobu budu osuđeni na siromaštvo: iz tog razloga je teško sa tačnošću utvrditi šta je uzrok a šta posledica.

Pored toga, fizičko nasilje izaziva ne samo fizička nego i psihička oštećenja. Slično tome, posledice psihičkog maltretiranja nekada mogu da imaju fizičke manifestacije. Istraživanja takođe pokazuju da kod dece izložene jednom tipu nasilja postoji velika šansa da dožive i neki drugi vid zlostavljanja. Ta pojava se naziva "poli-viktimizacija".

Negativne posledice nasilja se gomilaju, što znači da poli-viktimizacija dovodi do najnegativnijih ishoda. 

O ovoj temi razgovarali smo sa psihologom Silviom Radić koja objašnjava da nije lak korak za dete da proceni situaciju, da kaže "NE", da se odupre i da se poveri i/ili prijavi da trpi nasilje bilo da je to u porodici, komšiluku, na ulici, u školi.

- Zato treba da osluškujemo, da s pažnjom slušamo dete, da komuniciramo. Ako dobro poznajemo dete, možemo i da primetimo promene u izgledu i ponašanju. Nekada su te promene postepene, nekada nagle - upozorava psiholog i objašnjava:

• Neki znakovi da dete trpi nasilje, a opet ne jednoznačni (mogu i da ne budu vezani za iskustvo nasilja) mogu biti promene u sledećem: plačljivost, ćutljivost, ili ranije mirno, tiho dete postaje svađalački nastrojeno, pokazuje motorički nemir, plane lako, ima agresivne reakcije, odbija ili izbegava da ide u školu, zaboravlja često stvari, sveske, pribor, domaći, deluje zabrinuto, zamišljeno, odsutno, rasute je pažnje, ne može da zaspi, ima noćne more, ne želi da priča o školi, povlači se - ne pokazuje želju za druženjem, traži više novca (ako ga neko ucenjuje, uzima novac) ili ne zna da kaže gde je potrošilo novac, problem sa učenjem, koncentracijom, žali se na mučninu, glavobolju, bolove u stomaku, bolove uopšte. U depresiji može da nas boli telo. Obratite pažnju na modrice, posekotine, oderotine, zaprljanu jaknu, odeću i drugo. 

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.