Psiholog objašnjava: Kako razvod braka može uticati na decu?

Ponekad brak, uprkos svim naporima partnera, više ne može da traje i razvod je neizbežan. Ali kada su partneri roditelji, razvod ne pogađa samo njih, već i njihovu decu. Mnoga pitanja se tada otvaraju, a najveće od svih se tiče brige o tome kako će deca podneti rastajanje svojih roditelja.

Pred roditeljima se nalaze mnogi izazovi tokom razvoda - rešavanje starateljstva, organizacija novog života, briga o tome kako deca to sve podnose i slično.

Psihološki efekti razvoda mogu se različito odraziti na decu. Bebe i mlađa deca uglavnom lakše podnose ove promene od starije dece. Priroda deteta, njegova zrelost i okolnosti, utiču na to kako će ono izaći na kraj sa novom situacijom.

Psiholog Branka Mitrović Josipović bliže nam je objasnila i posavetovala sve roditelje kako razvod može uticati na dete, kakve i da li posledice mogu biti trajne, i kako se u tim momentima izboriti sa novonastalom situacijom i biti adekvatan i pravi primer detetu.

Na početku razgovora psiholog ističe da sam razvod roditelja često predstavlja stres i traumatsko iskustvo za decu jer neminovno dovodi do promena u njihovom životu. 

Na to kako će deca reagovati na razvod utiče više faktora: uzrast deteta, kvalitet porodičnog života pre razvoda, odnos roditelja u trenutku razvoda i sl.

- Deca u zavisnosti od uzrasta mogu reagovati i različitim emocijama: mlađa strahom da ih roditelji neće više voleti, neka mogu osećati krivicu zbog razvoda i smatrati da su oni nekako doprineli tome, dok adolescenti mogu osećati ljutnju i sukobiti se sa roditeljima tim povodom - objašnjava Mitrović Josipović.

Treba imati u vidu da je svaki razvod specifičan, te nekad može doneti i olakšanje za decu, posebno ako su porodični odnosi ozbiljno narušeni. Kao posledice razvoda braka za decu, psiholog izdvaja dve najbitnije.

- Dve najveće posledice razvoda su gubitak svakodnevne bliskosti sa jednim od roditelja i promena okruženja, a reakcije deteta na ovo mogu biti različite. Roditelji treba maksimalno da se potrude da deci sačuvaju dnevnu rutinu kako bi se promene što manje odrazile na svakodnevni život dece. Nekada to nije moguće, pa dolazi do preseljenja dece, do promene u školskom okruženju što može biti posebno frustrirajuće za dete jer se tako gubi i jedan značajan sistem podrške.

Kada se deca nađu u situaciji da im se roditelji razvode posebno treba obratiti pažnju na njihove emocije.

- Deca u ovo periodu mogu biti posebno osetljiva i uznemirena, a mogu ispoljavati i neke vidove ponašanja koji ranije nisu bili prisutni (pojačana tuga, svadljivost, izbegavanje ili prekidanje komunikacije sa roditeljima, agresivno i prkosno ponašanje). Mogu pokazivati bes i agresiju u odnosu na vršnjake, posebno one koji žive u kompletnim porodicama. Neka mogu doživeti regresiju u svom ponašanju - vratiti se korak unazad u razvoju, više tražiti pomoć roditelja oko banalnih stvari. Moguće su promene u navikama vezanim za ishranu, spavanje, odnose sa drugim članovima porodice - objašnjava Mitrović Josipović.

Kako bi olakšali detetu taj period, potrebno je da roditelji iskreno i smireno  razgovaraju sa detetom/decom o tome šta se dešava, ali primereno uzrastu i detetovoj ličnosti, takođe rečima koje dete razume i koje su mu poznate. 

- Bez svaljivanja krivice, prebacivanja odgovornosti, ružnih reči, komplikovane pravne terminologije osim onoga koliko je neophodno. Potrebno je razdvojiti partnerski odnos od roditeljskog i u skladu sa  tim organizovati život posle razvoda uzimajući u obzir detetova osećanja i potrebe - savetuje psiholog.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.