Ovakvo ponašanje se može razviti tokom dužeg vremenskog perioda kod deteta. To može biti rezultat velikih promena, gubitaka ili poremećaja u životu deteta ili tinejdžera.
Svako ponašanje deteta, koliko god nama bilo teško da prihvatimo ovu činjenicu, polazi od primera koji dobijamo u kući ili bliskom okruženju. Počevši od toga kako se nosite sa problemima i sukobima u svom domu, deca takav stav i ponašanje primenjuju i sa drugima, u školi, ili sa drugarima iz svog okruženja.
Shodno gore navedenim činjenicama iz mnogih naučnih istraživnja, važan način kod vaspitanja deteta jeste taj da roditelji pre svega treba da budu dobar uzor i pokažu svom detetu kako da reši poteškoće bez upotrebe moći ili agresije.
Takođe je važno da svojoj deci kažete šta je uopšte vršnjačko nasilje i ukažete mu koliko je loše, kako za dete koje je izvršilac nasilja, tako i za dete koje trpi vršnjačko nasilja.
Trebalo bi da svom detetu opišete što više različitih vrsta vršnjačkog nasilja i objasnite da je ono štetno i da takvo ponašanje nije prihvatljivo ni pod kojim okolnostima.
Pomozite svom detetu
Saradnja roditelja i škole je ključ uspeha.
Radeći sa školom da pomognete svom detetu da se izbori sa vršnjačkim nasiljem, vi dajete primer i dajete jasnu poruku da je vršnjačko nasilje potpuno pogrešno.
Bez obzira na godine, možete podstaći svoje dete da razgovara sa vama o vršnjačkom nasilju.
Psiholog Branka Mitrović Josipović objašnjava da u većini slučajeva pedagozi, psiholozi ili neko drugo stručno lice iz škole obaveštava roditelje o tome da postoji problem u vidu vršnjačkog nasilja kako bi se roditelji uključili i pomogli u efikasnom i brzom rešavanju istog. Nešto ređe javlja se slučaj kada se roditelji sami interesuju i dođu do saznanja da je njihovo dete uzrok, odnosno izvršilac vršnjačkog nasilja.
- Treba podučiti roditelja da njegova reakcija treba da bude smirena, da nasilje nije adekvatna reakcija na nasilje i da je bitno da njegova reakcija bude u skladu sa situacijom. Roditelju treba pojasniti da dete zapravo uči i stiče svest o ispravnosti nekog ponašanja kroz reakciju roditelja na to ponašanje - objašnjava psiholog Brankica Mitrović Josipović.
Ona dodaje i da je potrebno porazgovarati sa detetom o onome što se desilo, načinima na koje se to moglo izbeći, poukama koje su izvučene iz situacije. Potrebno je detetu uputiti kritiku na ponašanje, a ne njegovu ličnosti i dati mu podršku kako se takvo ponašanje ne bi ponovilo.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.