Roditelji i adolescenti

Od rođenja do odrastanja dete prolazi kroz različite faze razvoja od kojih poseban izazov roditeljima predstavlja pubertet ili period rane adolescencije koji kod devojčica nastupa između desete i petnaeste godine, a kod dečaka između jedanaeste i šesnaeste godine. Ovaj razvojni period odlikuju velike individualne razlike u fizičkom razvoju jer on ne počinje kod svih istovremeno pa su dečaci koji su ranije sazreli često popularniji u društvu svojih vršnjaka, a samim tim imaju više samopouzdanja, a devojčice koje su ranije sazrele često su stidljivije od svojih vršnjakinja i povlače se u sebe. U ovom razvojnom periodu razmišljanje postaje sve apstraktnije. Moralno ponašanje se povezuje sa poštovanjem zakona i pravila i bez obzira na nečiji motiv ponašanje je loše ako narušava pravila i šteti drugima. Tinejdžeri imaju potrebu da više vremena provode sa prijateljima nego sa porodicom ili da budu sami. Oni koji imaju dobre odnose sa vršnjacima imaju veće samopoštovanje, manje su usamljeni, imaju razvijenije socijalne veštine i bolji školski uspeh od onih kojima takva prijateljstva nedostaju. U ovom periodu deca počinju da se više otvaraju prijateljima, a ređe roditeljima. Primaju i daju emocionalnu podršku i razgovaraju o vrlo ličnim stvarima. Zahtevaju veću slobodu, uvažavanje. Između jedanaeste i trinaeste godine veoma su izloženi pritisku vršnjaka dok kasnije taj pritisak postupno opada. Deca koja su odbačena i neprihvaćena od strane vršnjaka često se ponašaju agresivno i antisocijalno, a obično su i lošiji učenici.

U vaspitanju dece roditelji se različito ponašaju. Autoritarni roditelji su distancirani, insistiraju na pravilima ponašanja, a pri tom ne objašnjavaju zašto su ta pravila važna, ne podstiču obostranu komunikaciju sa detetom već samo oni govore i podstiču konformizam kod dece. Deca ovih roditelja brinu o tome kako će udovoljiti roditeljima, a ne rešavaju problem, nezadovoljna su i često povučena.Tolerantni roditelji daju detetu potpunu slobodu i imaju malo očekivanja i zahteva od deteta. Deca su zabrinuta, nesigurna, nezrela i imaju slabu samokontrolu. Autoritativni (demokratski) roditelji su čvrsti, ali brižni, objašnjavaju razloge postavljenih pravila, dosledni su i imaju visoka očekivanja od deteta. Deca ovih roditelja su sigurna u sebe, imaju visoko samopoštovanje, spremna su da prihvate rizik i imaju samopouzdanja.

U periodu rane adolescencije važno je podsticati socijalni i emocionalni razvoj deteta tako što ćemo mu pokazati da je prihvaćeno, omogućiti mu da se druži, postavljanjem jasnih pravila i ograničenja, ali kad god je moguće i uvažavanjem mišljenja deteta. Kada nešto zabranimo  potrebno je da objasnimo detetu da smo to uradili zbog posledica koje bi usledile i za njega i druge. Treba izbegavati pretnje kaznom. Potrebno je imati razrađen sistem vrednosti u teoriji i praksi što bi značilo da ono što govorimo to i radimo. Mnogi odrasli govore jedno, a sami čine nešto drugo. Potrebno je da uvažimo specifičnost svakog deteta i omogućimo mu da razvija svoje jake strane. Dete ne treba da bude nešto što nije. Potrebno je ponašati se kao da je dete već odrasla osoba  ili je u procesu da postane odgovorna osoba koja brine o drugima i pomaže im. Dopustiti detetu da u vreme adolescentske krize identiteta slobodno raspravlja i dovodi u pitanje sve vrednosti.

Učenje o vrednostima kao što su: život, porodica, zdravlje, ljubav, obrazovanje, mir, drugarstvo, zajedništvo, opšte dobro, jednakost, razvoj vrlina i socijalno emocionalnih veština u školi i porodici, uređeni sistem vrednosti u društvu, medijima, negovanje zdravih stilova života doprinose razvoju pojedinca i zajednice.

Tekst je priredila Sonja Miljković, stručni saradnik – pedagog i savetnik spoljni saradnik za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.