Sasvim je prirodno da roditelji žele da uliju poverenje svojoj deci, kako u njih kao roditelje tako i poverenje u sebe same. Deca sa samopouzdanjem veruju u sebe i sposobna su da se suoče sa novim izazovima bez straha.
Ali činjenica je da deca ne razvijaju samopouzdanje tako što ih porodica i prijatelji hvale, već zbog njihovih sopstvenih dostignuća. Mnoga deca postaju samopouzdanija i samouverenija dok uče i ispunjavaju nove zadatke i ciljeve.
Ovo su neki od saveta kako da pomognete detetu da razvije samopouzdanje i postane samostalno:
Odvojite vreme za igru
Sati koje provedete igrajući se sa svojom decom pokazuje im da su vredni vašeg vremena.
Važno je da svoju pažnju usredsredite na svoje dete tokom igre. Deca su pronicljiva i znaće da li su vaše misli negde drugde. Ta zajednička mašta vas zbližava i daje vašem detetu do znanja da ga slušate.
Obezbedite im male poslove
Deci su potrebne prilike da pokažu svoje veštine i osećaju da se njihov doprinos ceni. Kod kuće, to znači tražiti od njih da pomognu u kućnim poslovima kao što su: postavljanje stola, sređivanje igračaka, brisanje prašine, usisavanje, pranje sudova i sortiranje ili pakovanje veša.
Uzmite u obzir interesovanja vašeg deteta i dajte mu posao koji će mu omogućiti da se oseća korisnim i uspešnim. Kada dete ispuni zadatak, biće ponosno i na taj način će mu porasti samopouzdanje.
Posvetite im pažnju
Ne može se dovoljno naglasiti koliko je važno odvojiti vreme da svom detetu posvetite punu pažnju. Slično kao i vreme za igru, ono podstiče osećanje sopstvene vrednosti kod vašeg deteta tako što mu šalje poruku da mislite da je važno i vredno.
Evo nekoliko jednostavnih saveta za izgradnju samopouzdanja dok svojoj deci dajete pažnju:
Razmislite o tome kada je neko poslednji put priznao vaš naporan rad i rekao vam da veruje u vas. Takva vrsta ohrabrenja ne samo da daje odraslima onu vrstu samopouzdanja koja im je potrebna da nastave dalje, već i gradi najbolju vrstu samopouzdanja koje dete može imati.
Velika je razlika između ohrabrenja i pohvale. Jedan nagrađuje osobu, dok drugi nagrađuje zadatak. Pohvale mogu naterati dete da oseti da vredi samo ako nešto uradi besprekorno. Ohrabrenje, s druge strane, priznaje trud.
Na primer, „Ovaj zamak od peska je neverovatan!“ protiv „Tako si naporno radio na ovom zamku od peska! Sjajan posao."
Previše pohvala može stvoriti pritisak, umesto toga, bolje je da svom detetu date poruku da je trud ono što je zaista važno.
Psiholog Branka Josipović Mitrović ističe da je bitno da ne kritikujemo i ne kažnjavamo dete ako ne uspeva da odgovori na vaša očekivanja o samostalnosti i odgovornosti, već svaku grešku možemo da koristimo kao priliku za učenje.
- Detetu treba pokazati da imamo poverenje u njega i dodeliti mu zadatak koji ono zaista i može da uradi, npr. ne možete trogodišnjaku reći da pokosi travu u dvorištu. Kada dete uspešno savlada jednu aktivnost, npr. ume samo da se obuje, onda se uvodi sledeća, i tako redom. Da bi deca postala samostalna, moraju stalno da pokušavaju ono što treba da nauče, uz nadzor roditelja koji se sa odrastanjem deteta smanjuje. Sa uključivanjem u kolektiv kao što je vrtić ili škola, dete dobija i drugačije obaveze i odgovornosti van svoje porodice, zato je i ovde je bitno da roditelji ne upadnu u zamku da neguju odgovornost i samostalnost zbog drugih. Na primer kada roditelji kažu: „Nauči da vežeš pertle da ti se ne smeju drugi“ ili „Uradi domaći da te ne grdi učiteljica“. Oni treba da podstiču razvoj odgovornosti i samostalnosti radi detetovog sopstvenog razvoja.
Ohrabrujući decu i provodeći kvalitetno vreme sa njima, možete im pomoći da odrastu u ljude sa samopouzdanjem, a samim tim i u srećne i zadovoljne ljude.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.