Saveti psihologa: Kako biti adekvatna podrška svom detetu tokom odrastanja

Porodica je osnova društva u kojoj dete dobija čvrst temelj na kojem će graditi svoj život. U porodici dete se uči životnim vrednostima, deli obaveze, stvara trajne veze, u ambijentu u kojem se oseća zaštićeno i voljeno. Ipak, ne treba zaboraviti da mnoga dece, iz različitih razloga, odrastaju u alternativnoj brizi.

Na temu kako i na koji način roditelji mogu biti adekvatna podrška svom detetu tokom procesa odrastanja, odnosno kako pomoći detetu da ne bude meta vršnjačkog nasilja govorili smo sa psihologom  Brankom Mitrović Josipović.

Na samom početku razgovora na ovu temu, psiholog govori da je za detetovo odrastanje poželjna sigurna i podsticajna sredina kreirana od strane roditelja. Dakle, okruženje koje reaguje na detetove potrebe, zadovoljava ih, dopušta mu samostalnost u istraživanju sveta oko sebe. 

Psiholog dodaje da svojim reakcijama na detetovo ponašanje, roditelji zapravo oblikuju i usmeravaju detetove reakcije. 

- Ako roditelj ima dovoljno samopouzdanja i odgovarajuću komunikaciju sa drugima (preferira asertivan stil komunikacije), vrlo verovatno je da će i dete imati takve osobine - objašnjava Mitrović Josipović.

Jedan od najčešće ispitivinih činilaca povezanih sa vršnjačkim nasiljem su upravo porodični odnosi, pored karakteristika ličnosti deteta i sredinskih faktora poput škole.

- Roditelji imaju i potpuno prirodnu potrebu da zaštite dete, no nekad u tome preteraju. U pitanju je takozvano "helikopter roditeljstvo" gde je dete previše zaštićeno čime gubi mogućnost da se samostalno razvija i uči te najčešće biva  u ulozi "žrtve". 

U procesu vaspitanja, jedan od važnih elemenata je i postavljanje granica detetu, to jest ukazivanje na to da li je neko ponašanje dozvoljeno i prihvatljivo.

- Ako roditelji tolerišu rivalitet i agresivno ponašanje između dece u porodici, očekivano je da će deca to pokušati da primene i u drugim situacijama, odnosno u školi. Ako, pak, roditelji, ne dopuštaju takvo ponašanje u porodici i uče decu adekvatnim načinima rešavanja konflikata, razvijaju empatiju i neguju samopouzdanje deteta, vrlo verovatno da to deće neće biti ni nasilnik ni žrtva nasilja - objašnjava psiholog.

Najbolji način je taj da roditelji treba da pokažu detetu kako može da se zauzme za sebe a da pritom ne povredi drugog. Tako na primer treba da kažu drugu: "Nemoj da me čupaš, to me boli." umesto, "Ti si bezobrazan". 

Sukobi su neizostavni deo života ali ne moraju se nužno rešavati nasilnim putem. 

Branka Mitrović Josipović savetuje da je jako bitno i da sa detetom treba graditi odnos poverenja koji će mu omogućiti da kaže kada ima neki problem i ohrabrivati ga da smisli moguća rešenja problema i sam pokuša da reši problem. 

- Tako se razvija  njihova samostalnost, odgovornost i veštine rešavanja problema. Dati mu savet ukoliko ne uspeva da reši situaciju koja prevazilazi njegove trenutne intelektualne, emocionalne i socijalne kapacitete. Ako se ipak dogodi da dete postane žrtva vršnjačkog nasilja, potrebno je tu situaciju iskoristiti za učenje i eventualno izvlačenje pouka, pružajući razumevanje detetu.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.