Odrastanjem, dete razvija svoju socijalnu inteligenciju koju čini skup socijalnih veština. Među najznačajnije socijalne veštine spadaju:
- Sposobnost razumevanja drugih-empatija: Empatija ili sposobnost da razumemo osećanja i postupke druge osobe, da se stavimo na njeno mesto ( metaforički - da „obujemo“ tuđe cipele) i da se poistovetimo sa njom (sa načinom na koji misli i oseća). Nedostatak empatije je vrlo često uzrok problema u odnosima sa drugim ljudima, prijateljima, porodicom ili nastavnicima. Učenjem empatije kao veštine - podstiče se socijalna inteligencija, egocentrizam se smanjuje, dete uči da kontroliše i odloži svoje potrebe, omogućava se kvalitetna komunikacija.
- Aktivno slušanje: Socijalno inteligentni ljudi poseduju sposobnost da aktivno saslušaju drugu osobu , da razumeju ono što druga osoba govori, da uvaže tuđe mišljenje i da pokažu da im je stalo, slušaju da bi čuli bez potrebe da nešto odgovore. Aktivno slušanje je svesni napor osobe, fokusiranost na neverbalnu i verbalnu poruku sagovornika. Smatra se da aktivno slušanje može da spreči ili reši više od 50% konflikata.
- Asertivna komunikacija: Asertivna komunikacija je ona koja uči dete da bude spremno da argumentovano iznese svoje mišljenje vodeći računa o osećanjima i potrebama drugih ljudi.
- Poznavanje i poštovanje društvenih normi: Postavljanjem pravila razvija se odgovornost i spremnost deteta da preuzme posledice za svoje postupke, podstiče se sposobnost deteta da razvija samodisciplinu, da odloži zadovoljenje svojih potreba. Učenjem deteta da uspostavljena pravila poštuje i primenjuje, daju se smernice detetu za društveno prihvatljivo ponašanje.
- Samosvest: Samosvest je sposobnost deteta da osvesti svoje vrline i mane, da prihvati kada nije u pravu, da razume svoja osećanja i da ih izrazi na adekvatan način. Deca koja ne razviju ovu veštinu, neće biti u stanju da realno sagledaju sebe, smatraće da su uvek jedino oni u pravu, veoma teško će ostvarivati kvalitetne odnose sa drugima.
- Samokontrola: Deca koja imaju razvijenu veštinu samokontrole umeju da odlože svoje potrebe i nagone, odgovorna su, samostalna i ne zahtevaju stalni roditeljski nadzor. Poštuju dogovore, pravila i druge ljude čak i ukoliko ih niko ne gleda.
Saveti za roditelje: Pre svega – podarite svom detetu beskrajno ljubavi strpljenja!
- Uspostavite porodična pravila i jasnu podelu obaveza.
- Razvijajte svest deteta o socijalnim normama (šta je socijalno prihvatljivo ponašanje a šta nije – krađa, laž, nasilje).
- Uvažavajte dečije potrebe i ohrabrujte samostalnost (ne radite školske zadatke umesto deteta, ne spremajte njegov školski pribor, sobu i sl.)
- Potrudite se da vaše dete provodi vreme sa svojim vršnjacima, ne zabranjujte kontakte vaše dece namećući detetu svoje mišljenje o tome da li je neko od njegovih vršnjaka „dobar“ ili „loš“.
- Podstičite ih da prihvataju različitosti ( u odnosu na izgled, govor, jezik, materijalni status, nacionalnost, veru, rasu...).
Autor teksta je psiholog Neda Lukić, spoljni saradnik u oblasti zaštite od nasilja.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.