Šta je autoritarni stil vaspitanja?

Do 1960-ih, autoritarno vaspitanje je bilo preovlađujući model za odgajanje dece. Tek tokom studentskih pokreta te decenije su ustaljene hijerarhije postepeno omekšavale i liberalniji oblici vaspitanja su postali popularni.

Autoritarni stil vaspitanja uglavnom karakteriše stroga hijerarhija između onog ko vaspitava i deteta. Roditelji održavaju kontrolu nad svojim decom, koja se smatraju suviše malim ili nezrelim da preuzmu odgovornost za sopstvene odluke. U ovom pristupu, roditelji su subjekat a dete je objekat.

Autoritarni stil vaspitanja ne toleriše nikakve oblike otpora. Dete mora da poštuje ustanovljena pravila i ispunjava zahteve roditelja najbolje što može. Ako dete ne sledi uputstva roditelja ili ih ne sprovodi na za njih zadovoljavajućem nivou, biva ukoreno i kažnjeno.

Određeni iskazi su karakteristični za autoritarno vaspitanje. Navedeno je nekoliko primera:

„Ako ne pojedeš, ići ćeš gladan u krevet.”

„Kada odrasli govore, deca ćute.”

„Ja odlučujem kad ideš u krevet.”

„Dokle god te hranim dotle radiš kako ti kažem.”

Autoritarni stil roditeljstva ide mnogo dalje od strogog vaspitanja; ono takođe snažno utiče na emocionalni odnos između roditelja i deteta. Generalno govoreći, dete dobija malo prisnosti ili pažnje, i priznanje dobija samo ako je, po mišljenju roditelja, na zadovoljavajući način ispunilo zahteve postavljene pred njega. Čak i tada je pohvala prilično bezlična i objektivna, a gestovi iz ljubavi su retki.

• Dodatne karakteristike autoritarnog vaspitanja:
• Odluke i želje deteta se smatraju irelevantnim i nevažnim
• Vaspitanje deteta se bazira na sistemu nagrade i kazne
• Svakodnevni život je organizovan pomoću strogih pravila i kontrole
• Kritika je česta i normalna forma komunikacije

Moguće posledice autoritarnog vaspitanja

Autoritarni stil vaspitanja može imati negativne efekte na razvoj deteta. Deci se uskraćuje prilika da razviju svoje sopstvene misli, mišljenje, nezavisnost i ličnost. To može imati štetan uticaj na samopoštovanje, kreativnost i društvene odnose, čak i kada odrastu. Želja da se bude „dobro dete“ i zadovolje roditelji može uticati na decu tokom čitavog njihovog života i učiniti da im život bude teži nego što je drugima. Shodno tome, u adolescentskom dobu, ova deca bi mogla prolaziti kroz bolne egzistencijalne krize a da nisu razvila mehanizme prevladavanja, neophodne za nalaženje sopstvenog puta izlaska iz krize. To neke može voditi u korišćenje droga, kriminal i druga nezdrava ponašanja. Deca koja su odgajana na autoritarni način često ispoljavaju probleme u svom socijalnom okruženju. Neretko se doimaju agresivno, teško im je da poštuju autoritet i često nastoje da budu u centru pažnje. Često kopiraju ponašanje koje se ispoljavalo kod kuče prema svojim vršnjacima. To je naročito slučaj u odnosu na decu koju ona doživljavaju kao slabiju, sa kojima često komuniciraju zapovednički, agresivno i egocentrično. To se takođe može videti u njihovom korišćenju jezika, sa čestom upotrebom reči kao što su „ja“ „moje“, mene“. Takođe se događa da se deca koja su odgajana u autoritarnom domaćinstvu ponašaju upravo suprotno: Dozvoljavaju da ih njihovi vršnjaci stave u ulogu žrtve, povlače se i doživljavaju osećanja izolovanosti i bespomoćnosti. Ovo ponašanje se često nastavlja u odraslom dobu.

Tekst je preuzet iz priručnika „Život u demokratskoj porodici“.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.