Šta se dešava među decom van nadzora nastavnika i roditelja?

Vršnjačko nasilje je pojava koja se, nažalost, sve češće dešava u školskom dvorištu i učionicama, i u tom pogledu gotovo nijedna zemlja na svetu ne predstavlja izuzetak.

Najzastupljeniji vid nasilja je verbalno nasilje - vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži.

Često čujemo da su ovo dečiji problemi koji su deo odrastanja, da su i starije generacije prolazile kroz isto i kako će se sve to već nekako razrešiti samo od sebe. Međutim, ne bi trebalo olako preći preko toga, jer ta deca pate i njima je potrebna pomoć. Pomoć koju mogu dobiti pre svega od svojih vršnjaka u školi, nastavnika, roditelja ili druge odrasle osobe od poverenja.

Na temu kako da se brže i efikasnije reši problem vršnjačkog nasilja u školi, i kako da nastavnici i stručna lica u školi reaguju i spreče nasilje između dece u školi govori psiholog Silvia Radić koja ističe da problem vršnjačkog nasilja nije jednodimenzionalan, uključuje sve segmente društva i mora se strateški rešavati.

Kako kaže, brze i efikasne mere ne postoje, jer nasilje iako se dešava u školama nije generisano u njima. Vrednosne orijentacije, uzori, moralni principi su u društvu pomereni, dok su deca i mladi izloženi nasilnim sadržajima u svim medijima, negativni, pogrešni uzori koji se nude su dobili previše prostora, sve više ima disfunkcionalnih porodica, sve manje se odvija zdrava komunikacija na svim nivoima.

- Deca i mladi su zbunjeni sukobom vaspitnih modela koje nose iz kuće i dobijaju u školi s jedne strane, i realnosti koju žive s druge strane - objašnjava psiholog i dodaje:

- Otuđenost, hronično nezadovoljstvo, "nemanje dovoljno vremena za decu i porodicu", trka za sticanjem, slabe porodične bliske veze, sve se to reflektuje na decu gde strada uvek najslabija karika u lancu. 

- Ali, to ne znači da su škole nemoćne i da ne treba da održavaju zdrave vrednosti i ciljeve koji su u najboljem interesu dece. Prema nasilju se mora imati nulta tolerancija - naglašava psiholog.

Uzimajući u obzir da se vršnjačko nasilje u javnosti najčešće vezuje za školu, što je samo delimično tačno, jer ono može da se javi među decom ne samo u školi već i na drugim mestima gde se nađu deca sličnih godina, odnosno sličnog uzrasta. U domovima za decu, u vrtićima, na igralištu - terenu, u parku gde se igraju, u sportskom klubu, na rođendanskom druženju i u drugim situacijama, svoj komentar na temu gde se najčešće odvija vršnjačko nasilje dala je psiholog Marina Nedejin koja objašnjava:

- Ono što je zajedničko jeste to da se nasilje dešava u odsustvu odraslih, na mestima koja nisu prometna, u situacijama kada je dete koje trpi nasilje samo ili se ne predviđa da će dobiti podršku. Deca koja su izvršioci nasilja preferiraju da imaju "publiku" koja navija za njih.

Psiholog Silvia Radić vezano za ovaj problem ističe da je veoma važno da svi zaposleni u školi počevši od dvorišta, ulaznih vrata i u svakom kutku škole učestvuju u sprečavanju nasilja, kako ističe, to nije zadatak samo Tima za nasilje ili psihologa, pedagoga, direktora, već svih nas.

- Važno je reagovati odmah, bilo da je verbalno ili neverbalno nasilje u pitanju. Ovo se odnosi na reagovanje u konkretnim, pojedinačnim slučajevima. Dugoročno, pored pravovremene adekvatne reakcije na nasilje, veoma je važna organizacija, jasna podela uloga i sveukupna klima u školi - rekla je Radić.

- Nasilje ne može da se spreči samo zakonima, zabranama, upozorenjima - naglašava psiholog i dodaje da škola treba da bude mesto gde svaki učenik ima mogućnost da realizuje svoje potencijale, veštine, talente ili bar da ih otkrije.

Upitana za savete koji mogu doprineti boljoj saradnji između nastavnika i učenika, kao i bržem rešavanju problema vršnjačkog nasilja, psiholog kao jedno od mogućih rešenja navodi vannastavne aktivnosti koje su veoma važne.

- One utiču na razvoj samopoštovanja i samopouzdanja učenika te tako posredno utiču na postizanje boljeg školskog uspeha. Direktna dobit je razvoj socijalnih veština, uspostavljanje kontrole impulsa, smanjenje napetosti i nezadovoljstva - objašnjava psiholog.

Radić dodaje da u školama u kojima se radi u dve smene, često se čuje da se nema dovoljno vremena za vannastavne aktivnosti, što zbog nedostatka prostorija, što zbog preopterećenosti učenika.

- Mislim da je tu više problem u pristupu, metodama. Mnogi redovni časovi mogu da se osmisle malo drugačije. Čas odeljenskog starešine ne bi trebalo da bude vreme posvećeno isključivo pravdanju izostanaka - zaključila je Silvia Radić.

Kao zaključak možemo izvući samo jedno, a to je da je vršnjačko nasilje u školama i van njih problem sa kojim se udruženo moraju baviti država, obrazovne institucije i roditelji. Rešavanje ovog problema je jedan od najvećih izazova svakog društva 21. veka. Najvažniju ulogu u rešavanju nasilja među decom imaju sama deca, tinejdžeri i mladi ljudi, ali i nastavnici, roditelji i odrasle osobe od poverenja. Školsko doba je najlepše doba života naše dece, pomozimo da tako i ostane.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.