Šta škola treba da uradi kada se vršnjačko nasilje desi van njenih prostorija?

Valentina Andrejić Ristić, savetnik-spoljni saradnik za zaštitu od nasilja podelila je sa nama svoje dosadašnje iskustvo u radu sa decom i borbi protiv vršnjačkog nasilja u ovom tekstu.

Kako na samom početku navodi, škola je obrazovna i vaspitna ustanova i potrebno je da aktivnosti koje se sprovode u njoj budu usmerene u oba ova pravca.

Kada je u pitanju vršnjačko nasilje, mnogo puta je istaknuto da je prevencija najbolje oružje u borbi protiv nasilja. Kroz zanimljive aktivnosti u školi, u kojima je neophodna maksimalna aktivnost učenika, uči se o tome šta je neprihvatljivo ponašanje. I zaista, veoma često, deca čine nasilje, ne znajući da je to što rade neprihvatljivo.

Ukoliko se bilo koji oblik vršnjačkog nasilja desi u školi, postoji zakonom jasno utvrđena procedura u redosledu koraka intervencije (Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, ''Službeni glasnik RS'', br. 46/2019. i 104/2020). Međutim, iskustvo govori da škole imaju nedoumicu oko toga koje aktivnosti treba da preduzmu u situaciji kada imaju saznanje da se vršnjačko nasilje desilo van ustanove, dakle van škole i školskog dvorišta, i u vreme kada nije bilo nastave. Šta škola treba da uradi u takvoj situaciji?

Škola ima obavezu da prijavi događaj institucijama koje imaju nadležnost da u toj situaciji reaguju (policiji, školskim upravama, centrima za socijalni rad...), u zavisnosti od procene događaja, a u samoj školi se reaguje tako što se pojačava vaspitni rad sa učenicima koji su učestvovali u sukobu. Bitno je naglasiti to da škola, u ovoj situaciji, ne može da vodi nikakav vaspitno-disciplinski postupak, niti da izriče bilo kakve vaspitne mere.

U vaspitne aktivnosti uključeni su učenici, koji su učesnici sukoba, kao i njihovi roditelji. Te aktivnosti podrazumevaju razgovore sa razrednim starešinom i stručnom službom škole (pedagogom, psihologom...), organizovanje radionica, prisustvo predavanjima, medijaciju i slično, a sve u cilju vaspitnog delovanja na učenike, odnosno, stvaranja pozitivne promene ponašanja i stavova kod učenika. Cilj nam je da oblikujemo učenika tako da može razumeti svoje postupke i  proceniti šta je dobro i loše u njima, a onda i ne ponavljati društveno neprihvatljiva ponašanja, kao što je nasilje.

Ono što je najbitnije u ovakvim situacijama jeste ne zanemariti ovakve događaje i zažmuriti pred očiglednim problemima, a pod izgovorom da se nisu desili ''pod mojim krovom''. Grešimo, ako mislimo da nasilje nije lančana reakcija sa bezbroj različitih manifestacija. Ukoliko smo propustili da adekvatno reagujemo u situaciji tuče između učenika van školskog dvorišta, zasigurno možemo očekivati da će se sledeći nasilni sukob desiti upravo tamo gde ga ne želimo nikako, a to je upravo u našoj školi.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.